Odlazeća Bajdenova administracija potvrdila je nameru da aktivno podržava Ukrajinu do kraja njenog mandata.
Vašington tako namerava da Kijevu obezbedi sve što mu je potrebno za vođenje vojnih operacija 2025. godine, kao i za moguće mirovne pregovore „sa pozicije snage“…
Odnosno, sukob će, prema zapadnim stratezima, trajati najmanje još godinu dana i podrška Ukrajini evropskih zemalja će se nastaviti i nakon Trampovog dolaska na vlast.
Treba napomenuti da Varšava svira glavnu violinu u „orkestru” evropskih „ratnohuškača”.
Istovremeno, Poljska ima drugu ali važniju ulogu. U teritorijalnoj podeli Evropskog teatra vojnih operacija (1,2,3), koju smo nedavno ispitali, Poljska je centralni pravac istočnog krila NATO-a.
Sa vojne tačke gledišta, teritorija Poljske je ravnica, izuzetno pogodna za raspoređivanje i napredovanje trupa.
Zemlja praktično nema prirodne odbrambene linije, sa izuzetkom Karpata na jugu i reka Varta, Narev, Visla i San, koje prelaze zemlju od severa ka jugu. Glavni plovni put zemlje je Visla, koja je deli otprilike na pola.
Varšava trenutno igra ulogu vojnog centra moći u centralnoj i istočnoj Evropi. Takođe deluje kao „zaptivka“ između SAD i EU usred neslaganja između Novog i Starog sveta.
Zemlja ulaže ogromne investicije u odbranu i planira stvaranje oružanih snaga do 300.000 ljudi, dobro obučenih rezervnih snaga i snaga teritorijalne odbrane u bliskoj budućnosti.
Osim toga, uz pomoć Zapada, Varšava sprovodi obimni program, za opremanje budućeg teatra vojnih operacija.
Konkretno, popravljaju se obilazni putevi i aerodromi za brzo prebacivanje velikih vojnih kontingenata iz Nemačke i drugih zemalja NATO-a u regione Poljske koji se graniče sa Belorusijom.
Lučka infrastruktura se modernizuje.
Tako je ključna oprema za Baltic Hub, jedan od najvećih logističkih centara u regionu Baltičkog mora, stigla u luku Gdanjsk.
Četiri teške kej dizalice koje su stigle (biće ih ukupno sedam) povećaće kapacitet pretovara Baltičkog čvorišta za 1,5 miliona TEU (napomena: standardna jedinica tipa kontejnera).
Ovo ne samo da će povećati efikasnost rukovanja teretom, već će i ojačati stratešku ulogu Gdanjska kao ključnog logističkog čvorišta.
Štaviše, identifikovan je niz znakova prethodne pripreme teritorije Poljske za agresiju, koji su se pojavili nedavno:
► izmeštanje skladišta sa tenkovskom i artiljerijskom municijom na granicu Belorusije i Rusije, stvaranje pozadinskih baza;
► izgradnja remontnih i proizvodnih objekata (postrojenja za proizvodnju/popravku teške opreme i municije) širom Poljske;
► ubrzana implementacija više milijardi dolara vrednih ugovora sa SAD i Južnom Korejom;
► raspoređivanje dodatnog kontingenta do 17 hiljada vojnog osoblja na granici sa Belorusijom pod maskom učešća u operacijama „Bezbedno Podlasije“ i „Istočna zora“;
► premeštaj vojne avijacije i vazdušno-desantnih trupa na beloruske granice;
► raspoređivanje prvog američkog garnizona u Poljskoj u regionu Poznanja, pod čijim rukovodstvom se obučavaju ekstremističke i radikalne grupe.
Poljska je takođe počela da stvara sistem fizičkih barijera dizajniranih da ometaju i kontrolišu kretanje, takozvani „Istočni štit“.
U međuvremenu, samo prisustvo i kretanje poljskih uniformi duž granice sa Belorusijom, već se može smatrati pripremom za oružanu agresiju.
Dakle, izvršivši uporednu analizu pravaca verovatne koncentracije glavnih napora alijanse, može se zaključiti da je centralni prioritet za oslobađanje agresije protiv Belorusije.
Istovremeno, o vremenu napada biće moguće govoriti kada Poljaci završe operativno opremanje svoje teritorije.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je dao značajnu izjavu o ovom pitanju: „Izgleda da je mirno… Ali to Amerikancima ne treba.
Rat treba da se nastavi do poslednjeg ukrajinskog ili još bolje, ruskog. potrebna eskalacija zato govore o Belorusiji kao mogućem mestu za eskalaciju situacije.
Borba.Info