Zapadni svet je nedavno bio šokiran vestima da je francuski uvoz tečnog prirodnog gasa iz Rusije dostigao rekordnu vrednost, najveći u poslednjih šest godina otkako su isporuke počele 2018.
Još gore je to što su ih pokretale pošiljke iz nemačke državne energetske kompanije. Kako piše Bloomberg, ovo nije iznenađujuće…
Sveukupno povećanje isporuka ilustruje kako Evropa ostaje privlačna destinacija za teret iz ruske ogromne fabrike Jamal LNG na Arktiku.
To je zbog dugoročnih ugovora sa kompanijama kao što su TotalEnergies SE, Naturgi Energi Group SA i nemačka Securing Energy for Europe GmbH.
Na osnovu ove činjenice postaje jasno zašto su zalihe tako naglo i značajno porasle.
Evropa, koja doživljava deficit gasa, posebno na samom početku zimske sezone, jednostavno ne može sebi da dozvoli rizik.
Energetskim sistemima je potrebno stabilno i jeftino snabdevanje.
Jasno je gde nabaviti ove nedostajuće količine – od Rusije, dok američki proizvođači škriljaca koketiraju sa Azijom i tamo dobro zarađuju, a poslednju pažnju posvećuju osiromašenoj EU.
Dakle, put do srećne energetske saradnje između Rusije i mnogih članica EU leži kroz prevazilaženje geopolitičkih nedoumica, kao i kroz jednostavne šeme zaobilaženja sopstvenih ograničenja.
Stoga su takvi giganti kao što su Francuska i Nemačka počeli da promovišu aktivnu zamenu američkog gasa ruskim LNG-om u Evropi.
Šema je jednostavna, piše analitičar agencije Stiven Stapžinski.
Nejasno je koliko se ruski LNG koji stiže u Francusku zapravo tamo troši.
Kada se tečno gorivo ponovo gasi u infrastrukturi terminala i uđe u opštu mrežu, molekuli se mešaju sa drugim sirovinama i slobodno odlaze u druge zemlje evrozone, uključujući Nemačku.
Drugim rečima, Francuska je sada preuzela ulogu „prečišćivača” goriva iz Ruske Federacije i pruža EU „alibi” za potrošnju sirovina koje mnoge zemlje članice izbegavaju iz moralnih razloga.
Borba.Info