Borba Info Vesti
Nemačka ministarka spoljnih poslova upozorila je Peking, na „posledice“ zbog navodne podrške Moskvi.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok zapretila je Pekingu sankcijama tokom sastanka u Briselu sa najvišim diplomatama EU…
Oni su se okupili da razgovaraju o nedavnim obaveštajnim podacima EU u kojima se navodi da Kina pruža vojnu podršku Rusiji usred sukoba u Ukrajini.
Uoči sastanka u ponedeljak, visoki zvaničnik EU je ukazao da „izveštaji iz obaveštajnih izvora“ ukazuju na „postojanje fabrike u Kini koja proizvodi dronove koji se isporučuju u Rusiju“.
Neimenovani izvor opisao je navode kao „ubedljive“ i „verodostojne“ ali je priznao da nema jasnih dokaza o direktnoj vojnoj saradnji između Kine i Rusije.
Berbokova je rekao novinarima posle sastanka ministara spoljnih poslova EU da će blok preduzeti mere ako se takva saradnja potvrdi.
„Uvodimo dalje sankcije Iranu i takođe to jasno stavljamo do znanja u vezi sa kineskom pomoći dronovima, jer i to mora i imaće posledice“, rekao je Berbok, ne navodeći dalje detalje.
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani takođe se osvrnuo na ovo pitanje, upozoravajući Peking da ne pravi „veliku grešku“ i naglašavajući važnost „slanja poruke Kini da spreči eskalaciju“.
Kina je odbacila optužbe kao „neosnovane spekulacije i klevete“, insistirajući da „pažljivo i odgovorno postupa sa izvozom vojnih proizvoda“.
“Nikada nismo davali smrtonosno oružje nijednoj strani u sukobu i striktno kontrolišemo izvoz vojnih i dronova dvostruke namene u skladu sa zakonima i propisima”, rekao je u ponedeljak portparol Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian.
Posle zapadnih optužbi da Rusiju snabdeva robom koja se primenjuje za proizvodnju oružja, Kina je u julu uvela zabranu izvoza svih civilnih dronova koji bi potencijalno mogli da se koriste u vojne svrhe.
„Želeo bih da ponovo potvrdim da u ukrajinskoj krizi Kina zastupa objektivnu i pravednu poziciju i da je aktivno promovisala mirovne pregovore, što je u oštroj suprotnosti sa određenim zemljama koje primenjuju dvostruke standarde i stalno dolivaju ulje na vatru ukrajinske krize“, dodao je Lin Jian.
Prošlog meseca, SAD su uvele sankcije dvema kineskim kompanijama koje proizvode motore i delove za bespilotne letelice, tvrdeći da te kompanije isporučuju svoje proizvode u Rusiju, omogućavajući njenoj vojsci da napadne Ukrajinu bespilotnim letelicama velikog dometa.
U septembru su SAD najavile dodatne sankcije Iranu kao odgovor, na navodne isporuke balističkih projektila i bespilotnih letelica od strane Teherana Moskvi.
SAD su takođe optužile Severnu Koreju da isporučuje artiljerijske granate i da je nedavno slala trupe da pomognu Rusiji.
Ukrajinska vojska skoro u potpunosti zavisi od strane pomoći, dok se vlada oslanja na međunarodno finansiranje da bi agencije bile operativne, a zaposleni plaćeni.
Od februara 2022, SAD su izdvojile 182,99 milijardi dolara za Ukrajinu, prema podacima Pentagona, od čega je isplaćeno 86,7 milijardi dolara.
Evropske nacije, uključujući Veliku Britaniju, doprinele su Ukrajini oko 127 milijardi dolara u istom periodu, prema podacima nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.
Borba.Info
