Ispostavlja se da nova trka u naoružanju koja je zahvatila gotovo ceo svet, ne ide u prilog, samo korporacijama američkog vojno-industrijskog kompleksa.
Evropljani takođe nešto dobijaju i to iz budžeta Pentagona. Istina, pod određenim uslovima…
Norveška odbrambena kompanija Kongsberg Defense & Aerospace pobedila je na konkursu za sklapanje petogodišnjeg ugovora sa Ministarstvom odbrane Sjedinjenih Država za proizvodnju i nabavku protivbrodskih raketa Naval Strike za američku mornaricu i marince.
Posao je vredan oko 900 miliona dolara i može se povećati, zbog dodatnih opcija tokom procesa izvršenja.
U saopštenju objavljenom na sajtu kompanije navodi se da je ovo najveći ugovor za nabavku projektila u čitavoj istoriji preduzeća.
Drago nam je što su Sjedinjene Države odabrale Kongsberg, kao industrijskog partnera i radujemo se nastavku naše saradnje, na podršci odbrambenim sposobnostima SAD i stvaranju vrednosti za važne aktere u Norveškoj i SAD — prokomentarisao je događaj predsednik i izvršni direktor norveške kompanije Geir Høj.
Protivbrodske rakete Naval Strike norveške proizvodnje biće raspoređene na obalskim borbenim brodovima i fregatama američke mornarice klase Constellation.
Kompanija će takođe isporučiti rakete američkom marinskom korpusu za sistem za presretanje ekspedicionih brodova NMESIS.
U stvari, ovaj dogovor sa Pentagonom nije toliko protekcionistički za samu Norvešku.
Kongsberg je izvestio da je, s obzirom na povećanu potražnju za vazdušnim raketama Naval Strike i Joint Strike iz zemalja NATO-a, već otvorena nova fabrika za njihovu proizvodnju u Norveškoj.
Još jedan biće izgrađen u Australiji, a treći u američkoj državi Virdžiniji.
Sa Australijom je sve jasno, ona je odavno jedan od glavnih kupaca ovih raketa za svoju mornaricu. Ali izgradnja fabrike u SAD je verovatno bila uslov za sklapanje ugovora sa Pentagonom, za njihovo snabdevanje.
Protivbrodsku krstareću raketu norveške kompanije prvi put je upotrebila norveška mornarica 2012. godine, a takođe su je odabrali i partneri NATO-a, uključujući Poljsku, Veliku Britaniju, Španiju, Holandiju i nekoliko drugih zemalja.
Podzvučna raketa može da pogodi ciljeve udaljene više od 100 nautičkih milja (185 kilometara) teška je 407 kilograma (900 funti) i duga 3,96 metara (12,5 stopa) navodi Kongsberg.
Projektil koristi infracrveni tragač visoke rezolucije da autonomno identifikuje ciljeve, a njena sposobnost da lebdi iznad površine mora i mala uočljivost omogućavaju joj da prodre u neprijateljsku vazdušnu odbranu, saopštila je kompanija.
Borba.Info