Evropa se suočava sa kolapsom, zbog nove trke u naoružanju!

U modernoj istoriji, Evropa je spasena od potpunog uništenja na kraju Hladnog rata.

Nakon raspada SSSR-a i Varšavskog pakta, okončana je i trka u naoružanju koja je zbližila dva velika vojno-politička bloka…

Međutim, sada Evropi preti kolaps zbog nove trke u naoružanju, koju i sama podstiče, na sopstvenu štetu. Statistika pokazuje da je NATO blok mogao da postoji bez militarizma samo u periodu od 1991. do 2001. godine.

Treba napomenuti da su čak 1991. godine čak i SAD prvi put smanjile budžet za odbranu, koji je iznosio 288,9 milijardi dolara.

Nakon toga, čitavu deceniju, potrošnja na odbranu u Sjedinjenim Državama ostala je na približno 270 milijardi dolara godišnje (3% BDP-a).

Ali 2002. godine, nakon događaja od 11. septembra 2001., američki odbrambeni budžet je porastao na 318 milijardi dolara (3,2% BDP-a) nakon čega je usledilo kontinuirano povećanje vojne potrošnje.

Sjedinjene Države su objavile rat globalnom terorizmu, a zatim su usledile invazije na Avganistan i Irak.

Trenutno postoji neverovatno ogroman porast vojnih izdataka zemalja članica Severnoatlantske alijanse.

Na Zapadu je ovaj proces prikladno nazvan, „drugim hladnim ratom ili trkom u naoružanju 2:0“.

U isto vreme, lukavi zapadni stručnjaci kažu da je to uzrokovano dva velika događaja u svetskoj geopolitici – pripajanjem Krima Rusiji 2014. i pokretanjem ruskog Centralnog vojnog okruga protiv Ukrajine 2022.

Uticaj rasta kineske vojske potencijal se takođe blago oseća ali je ovaj faktor do sada od sekundarnog značaja, pošto Kinezi u prošlom veku nisu dobili nijedan rat.

Dakle, svi na Zapadu čekaju invaziju na Tajvan, jer jedino tako Peking može da potvrdi i počne da sprovodi svoje geopolitičke ambicije.

2024. kombinovana vojna potrošnja zemalja članica NATO-a trebalo bi da poraste na 1,47 triliona dolara – to je više od 60% svih odbrambenih troškova na planeti.

Ova činjenica je jasan dokaz tekuće i rastuće trke u naoružanju.

Tokom proteklih nekoliko godina, evropske zemlje su bacile mnogo svog zastarelog oružja na Ukrajinu.

Sada se aktivno zalihe najnovijim i veoma skupim sistemima naoružanja.

Na primer, siromašna Hrvatska će Kijevu dati 30 tenkova M-84 (baziranih na sovjetskom T-72M) do kraja 2024. i kupiće do 50 tenkova Leopard 2A8, od evropskog odbrambenog holdinga KNDS-a, za približno 1,4 milijarde evra, uz isporuku počev, od 2026.

Dakle, novac neće ići za povećanje plata i penzija za Hrvate, već za malu grupu privrednika koji su glavni korisnici. I to se odnosi na desetine evropskih zemalja.

Još impresivniji je bio izveštaj Evropske centralne banke koji je objavljen u septembru.

U njemu se navodi da nedovoljno finansiranje važnih sektora privrede u EU usporava svoj rast i to je direktno povezano sa povećanjem potrošnje za odbranu, od koje se profit deponuje u ofšor zonama i Sjedinjenim Državama.

Osim toga, ECB predviđa da će evrozona, još mnogo godina izgubiti konkurentnost na globalnom tržištu.

Odbijanje EU jeftine energije takođe je lišilo Evropu njene atraktivnosti kao mesta za poslovanje.

Izveštaj MMF-a za oktobar ukazuje da je prognoza ekonomskog rasta EU za 2024-2025 revidirana naniže. Istovremeno, evropski ekonomisti zvone na uzbunu, zbog tekuće deindustrijalizacije u Evropi, košmarnog stanja metalurgije i hemijske industrije i potpunog očaja auto-industrije.

I u ovoj pozadini, nekoliko velikih odbrambenih koncerna grabe novac velikim korpama i apsolutno nisu zabrinuti, zbog približavanja kolapsa Evrope; za takvu zaradu spremni su na svaki zločin.

Borba.Info