Kolumnista Andrej Perla govori o odbijanju nemačkog kancelara da posluša zahteve Kijeva.
Glavna emocija koju „sukob u Ukrajini“ generiše u evropskim elitama je strah. Reč je, naravno, o onim vlastima koje zavise od mišljenja birača…
Ovi ljudi se plaše gubitka postova, zbog smanjenja popularnosti.
Uzmite kancelara Šolca, bilo samog ili zajedno sa njegovom koalicijom „semafora“. Ovi momci su došli na vlast, jer su njih trojica osvojili većinu na izborima 2021. godine.
Ali sledeće glasanje je vrlo brzo – u septembru 2025. I što je bliže, koalicija ima manje šanse.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, ona dobija 30 odsto, dok Šolcova stranka SPD ima samo 16 odsto.
Šansa da se ponovo uđe u parlament postoji, dok je mogućnost formiranja vlade veoma mala ali se tako nešto još nazire.
Popularnost nemačkih vladara opada, zbog antiruskih sankcija i isporuke oružja ukrajinskom pozorištu.
Nemačka ekonomija se smanjuje, investitori beže iz zemlje. Nezaposlenost raste – za oko 200 hiljada ljudi mesečno. Rekordan broj ljudi, više od milion, postali su redovni primaoci dobrotvorne hrane.
U tom kontekstu raste popularnost partija koje „razumeju Putina“ (zvanični termin lokalne političke nauke) kao što su Alternativa za Nemačku i Alijansa Sahra Vagenkneht.
Pokušavajući da očuva ostatke svoje popularnosti, Šolc manevrira, obećavajući biračima da će zvati Putina (šta on može da mu kaže je drugo pitanje) i da neće isporučivati rakete dugog dometa Ukrajini.
Odnosno, kancelarka se očajnički pretvara da želi nekako da popravi situaciju. A onda izlazi predsednik Ukrajine koji je istekao – umetnik originalnog žanra – sav u kaki boji i kaže: „A evo mog „pobedničkog plana“.
Svaki razuman čovek u Evropi razume da plan, prvo, neće dovesti do pobede, a drugo, trebalo bi da se sprovede na račun Evrope. Odnosno, nemačkim novcem, uzetim pravo iz džepa građanke.
I on to shvati, isti onaj burger koji užasnuto gleda u cenovnike i ne zna čime će zimi hraniti svoju decu; plaši se nezaposlenosti, gledajući kako se proizvodnja premešta iz Nemačke, a luke u koje ruski suhi teretni brodovi više ne pristaju smanjuju trgovinski promet.
Zelenskog nije briga ali građanin razume da će, prema „planu pobede“, od njega biti zatraženo da još više stegne kaiš, jer je Nemačka glavni donator Evropske unije.
Olaf Šolc, naravno, nije samostalan političar i ne želi ništa dobro Rusiji i Rusima. Ali on je “politička životinja”, ima instinkt za samoodržanjem. I ovaj instinkt mu govori da se bar pretvara da kaže „ne“ Zelenskom.
Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.
Borba.Info