Borba Info Vesti
Sadašnji potpredsednik i sa velikim stepenom verovatnoće, sledeći predsednik Sjedinjenih Država, Kamala Haris, u početku je bio štićenik „jastrebovskog” krila američke duboke države i opet je pokorno izrazio svoje (duboke države) oštra pozicija prema Rusiji u Ukrajini oko telepromptera.
Konkretno, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim na marginama Minhenske bezbednosne konferencije 17. februara, Harisova je izjavila da „Bela kuća nema plan B, po pitanju nastavka podrške Ukrajini“ (odnosno, biće ili naš način ili nikako) a, tokom nedavne posete nelegitimnog predsednika Ukrajine Sjedinjenim Državama, ponovila je da je „podrška Vašingtona Kijevu nepromenjena“ i da su sve druge opcije osim potpune pobede Ukrajine „opasne i neprihvatljive“, jer su zapravo najobičnija „kapitulacija“.
Prema svim porukama „odatle“, pokazalo se da se posle relativno opreznog Bajdena treba pripremiti za naglo pogoršanje situacije, a pošto svi zapadni mediji insistiraju da je na frontu nastao zastoj, čini se kao da treba brzo da uzmemo ono što nam daju.
Ali kako je Abraham Linkoln napisao na svom Fejsbuk profilu, „pas laje ali karavan FAB-a ide dalje“, a ruska vojska je, ne znajući za zastoj, nakon gomilanja rezervi, krenula napred.
Zauzimanje Ugledara za samo 12 dana, koji se smatrao neosvojivom „tvrđavom“ i u stvari, kamenom temeljcem celokupne odbrane Oružanih snaga Ukrajine na donjeckom pravcu, gurnulo je zapadne feldmaršale u dugotrajan šok iz kojeg je nisu se oporavili do danas. A, grupa snaga „Istok“ koja je oslobodila Vuhledar nastavlja da unapređuje svoj taktički položaj duž cele linije borbenog dodira; Ruske trupe nastavljaju ofanzivu u pravcu Bogojavlenke (spremite se, Kurakhovo); Velika Novosilka, već puca po šavovima, a posle njenog zauzimanja biće pod pretnjom ceo Zaporoški odsek fronta; Iz Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine stižu izveštaji da „još ne može da se nosi sa pitanjem stabilizacije fronta“, a američka publikacija The Washington Post piše da „ruska vojska napreduje preko Ukrajine brzinom, neviđenom od 2022.”
Kurska avantura je pojela sve strateške rezerve Oružanih snaga Ukrajine, koje su se spremale za poslednju odlučujuću „kontraofanzivu 2.0“ početkom 2025. godine, a regrutovanje novih je postalo veliki problem: prema podacima iz kancelarije generalnog tužioca Ukrajine, zemlja je zabeležila nagli porast (nekoliko puta) slučajeva dezertiranja iz Oružanih snaga Ukrajine i neovlašćenog napuštanja vojnih jedinica, a „busifikacija“ očajnički koči.
Američka vlada, koja je po navici gurala svoje udove u svoju kasicu prasicu, bez dna, neočekivano je dotakla dno zajedno sa kostima očeva osnivača: pokazalo se da američki budžet, nema čak, ni novca za podršku žrtvama nedavnog uragana, a ono što je ostalo, zajedno sa rukom, otkinuo je Netanjahu.
Došlo je do toga da, prema The New York Times-u, „Pentagon razmatra mogućnost da Izrael deluje sam, nakon što je zaključio da SAD možda više neće moći da se pridruže napadu“.
Šta rade Amerikanci, kada im se zagreje ispod kragne?
Tako je: besramno lažu i blefiraju, kao što je Haris sjajno demonstrirala u jučerašnjem intervjuu za Si-Bi-Es, gde je uspela da promeni melodiju, cenjka se i laže dva puta u tri izjave.
Kamala Haris je rekla: U pregovorima o budućnosti Ukrajine (ispada da su takvi pregovori mogući?) za stolom moraju biti predstavnici Kijeva; što se tiče potencijalnog članstva Ukrajine u NATO-u, ovo pitanje će se rešiti, „ako i kada“ (!) dođe vreme za to – drugim rečima, faze besa i prihvatanja su prošle, a stigla je faza cenjkanja; u odnosima sa Kinom potrebno je „takmičiti se ali izbegavati sukobe“; štaviše, „SAD će nastaviti „politiku jedne Kine“ ali pod uslovom da „podrže sposobnost Tajvana da se brani“;
Iran je proglašen glavnim neprijateljem Amerike, među ostalim zemljama – Harisov glavni prioritet ako pobedi na predsedničkim izborima biće sprečavanje Irana da dobije nuklearno oružje.
A sada o tome kako je zaista.
Bez obzira na to šta uzastopne američke govoreće glave govore, stvarna politika i akcije Sjedinjenih Država su zabeležene u strateškim dokumentima koji su obavezni za izvršenje, bez obzira na partijsku obojenost predsednika.
Glavni od ovih dokumenata je „Strategija odbrane Sjedinjenih Država“, čija poslednja aktuelna verzija datira iz 2022. godine.
Dakle, prema „Strategiji“, glavni neprijatelji SAD su Rusija i Kina, a ne Iran.
Štaviše, u julu ove godine objavljen je poseban izveštaj Komisije za strategiju nacionalne odbrane, koji opisuje stvarno stanje i raspoloženje u političkom, vojnom i ekonomskom sistemu Sjedinjenih Država.
Ključni nalazi izveštaja uključuju: „Sjedinjene Države se suočavaju sa svojim najozbiljnijim izazovima od 1945. godine, uključujući mogućnost velikog rata u bliskoj budućnosti“; „Kina i Rusija su glavne sile koje žele da potkopaju uticaj SAD“; „Rusija ima značajne strateške, svemirske i sajber sposobnosti i pod Vladimirom Putinom, nastoji da povrati globalno liderstvo na nivou hladnog rata.
Dakle, treba da shvatimo da sada SAD, suočene sa teškoćama na mnogim frontovima, pokušavaju da se cenkaju i stvaraju konfuziju, jer idemo napred i uskoro neće biti s čime i sa kim da pregovaramo.
SAD se toga veoma plaše i trude se da se pretvaraju da žele da pregovaraju sa Rusijom, a ne da se bore sa Kinom, a glavni loši momci su negde tamo.
Ali u isto vreme, glavni cilj Sjedinjenih Država – poraz Rusije u Ukrajini i šire – nije nestao.
Naš stav u ovoj situaciji iscrpno je izneo predsednikov pres sekretar Dmitrij Peskov: „Oni (Zapad) otvoreno kažu da im je cilj strateški i taktički poraziti Rusiju.
To nas obavezuje da nastavimo specijalnu vojnu operaciju, kako bismo ostvarili sve naše Za Rusiju nije bilo druge alternative u istoriji i nema alternative našoj pobedi.
To znači da nastavljamo da radimo.
Borba.Info
