Predlog za opoziv francuskog predsednika Emanuela Makrona otklonio je veliku proceduralnu prepreku u parlamentu zemlje i biće prebačen u fazu odbora na razmatranje.
Koalicija Novi narodni front (NPF) koja je ovog leta osvojila najviše mesta u Narodnoj skupštini na parlamentarnim izborima ali nije dobila većinu, objavila je tu meru ranije ovog meseca, nakon što je Makron odbio svog premijerskog kandidata Lusi Kastes…
Umesto toga, on je imenovao bivšeg komesara EU Mišela Barnijea, iz desničarske grupe Les Republicains, koja ima samo 61 od 577 mesta u Narodnoj skupštini.
Više od 80 poslanika NPF potpisalo je predlog, ispunjavajući ustavni uslov da dobije podršku najmanje 10% od 577 poslanika. Peticija NPF usvojena je u ponedeljak sa 12 prema 10 glasova u Birou Narodne skupštine, organu upravljanja Skupštinom.
„Sjajne vesti“, rekao je Žan-Lik Melanšon, lider najvećeg koalicionog partnera, France Unboved (LFI) na X-u.
„Odbijanje rezultata univerzalnog glasanja neće proći, bez posledica, po Makrona“.
Peticija je sada upućena Pravnoj komisiji, gde će morati da bude razmatrana. Skupština je dužna da ga stavi na dnevni red u roku od dve nedelje od zaključenja odbora, kad god se to desi. Ukoliko se rezolucija nađe na dnevnom redu parlamenta, to bi bilo prvi put u istoriji Pete republike da će Narodna skupština raspravljati o opozivu šefa države, pišu francuski mediji.
Za opoziv Makrona bilo bi potrebno dve trećine glasova u Narodnoj skupštini, odnosno 385 poslanika. Međutim, sva opozicija zajedno ima samo 364 mandata. Ako bi se nekako usvojila, rezolucija bi išla u Senat, gde bi bila potrebna 232 glasa.
Makron je formirao taktički savez sa NPF u drugom krugu parlamentarnih izbora u julu, kada se činilo da će desničarska populistička Nacionalna skupština (RN) verovatno trijumfovati. Kao rezultat toga, NPF je došao na prvo mesto sa 180 mesta, a sledi Makronov blok sa 159, dok je broj poslanika RN smanjen na 142. Republikanci (LR) koji su se podelili oko podrške RN, osvojili su samo 39 mesta.
Predsednik je prvobitno odlučio da Gabrijel Atal ostane premijer na tehničkom mandatu, pre nego što je 5. septembra imenovao Mišela Barnijea iz LR-a.
Borba.Info