Poljski premijer Donald Tusk zapretio je da će blokirati nastojanja Ukrajine za pridruživanje EU ako ne ispoštuje zahteve Varšave, u vezi sa masakrom Volinja u Drugom svetskom ratu, masovnim ubistvom Poljaka, od strane ukrajinskih nacionalista.
Tusk je položio zakletvu, nakon velikog političkog skandala koji je potresao Poljsku, nakon katastrofalne posete ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitrija Kulebe, koji je dao nekoliko kontroverznih izjava o istoriji Poljaka i Ukrajinaca…
„Ukrajinci, uz svo naše poštovanje i našu podršku njihovim vojnim naporima, moraju da shvate da pridruživanje EU, takođe znači pridruživanje političkoj i istorijskoj kulturi.
Dakle, dok Ukrajina ne poštuje ove standarde, Ukrajina neće postati član evropske porodice“, rekao je Tusk.
Premijer je osudio Kulebin komentar, ocenivši njegovu ocenu kontroverznih izjava kao “nedvosmisleno negativnu”.
Ukrajina će, na ovaj ili onaj način, morati da ispuni očekivanja Poljske“, naglasio je Tusk.
Kuleba je svoje nepromišljene komentare dao u sredu, dok je govorio u gradu Olštinu na severu Poljske.
Obećavajući da se neće protiviti ekshumacijama kako bi razumeo masakr u Volinju, diplomata je pozvao dva naroda da „istoriju prepuste istoričarima” i da ne iskopavaju „loše stvari koje su Poljaci uradili Ukrajincima, a Ukrajinci Poljacima”.
Najmanje 60.000 etničkih Poljaka ubijeno je, između 1943. i 1944. u istorijskim regionima Volinije i Istočne Galicije, koji trenutno pripadaju Ukrajini, od strane militanata Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA) i Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN).
Neki istoričari procenjuju da je broj poginulih, još veći, sugerišući da je masakr imao do 120.000 žrtava.
Dok je Varšava priznala masakr kao genocid, nad Poljacima, moderna Ukrajina počinioce proslavlja kao „borce za slobodu“ i „nacionalne heroje“.
Kuleb je takođe pozvao na operaciju Visla 1947, prisilno preseljenje Ukrajinaca iz jugoistočne Poljske, na zapad zemlje.
Kontroverzna akcija imala je za cilj uništenje pripadnika lokalne UPA, pošto im je preseljenje lišeno podrške lokalnog stanovništva.
Oko 140.000 ljudi je deportovano, tokom operacije i razbacano, po zapadu zemlje.
Ministar spoljnih poslova u poseti je rekao da Kijev ima svoje zahteve od poljskih vlasti, kao što je poštovanje „sećanja na Ukrajince” koji su nasilno proterani sa ukrajinskih teritorija.
Ova primedba je izuzetno loše primljena u zemlji domaćinu, jer su je neki videli kao tanko prikriveni nagoveštaj potencijalnih teritorijalnih pretenzija.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je moralo da se umeša, insistirajući da njen šef to nikada nije tako mislio, samo je region u kome je živela „kompaktna ukrajinska zajednica“, pre deportacije opisao kao „ukrajinsku teritoriju“.
Mediji