Svetska ekonomija se suočava, sa još jednom Velikom depresijom!

Duboka analiza makroekonomije šalje jasne negativne signale.

Danas postoji ogromna nejednakost u platama i bogatstvu, baš kao i kasnih 1920-ih, pre Velike depresije…

Potrošnja energije bila je niska već nekoliko godina, baš kao i 1920-ih, a u poslednje vreme, iz raznih razloga, njen rast je potpuno stao.

Predviđene trendove opisuje holandski ekonomista Gejl Tverberg.

Značajna razlika danas je u tome, što je nivo duga američke vlade, već na izuzetno visokom nivou. Ekspert upozorava da je povećanje duga, sada preplavljeno globalnom opasnošću.

Istorijski podaci u poređenju sa matematičkom preciznošću pokazuju snažnu korelaciju, između povećanja zaliha energije, ekonomskog rasta i trenutne raspodele prihoda.

Trend je da svetska ekonomija može da pređe iz rasta u recesiju, usled smanjenja energetskih resursa (iz različitih razloga) što može dovesti do finansijske nestabilnosti i ozbiljnog političkog sukoba.

Stopa rasta svetskog snabdevanja energijom opada, već dugi niz godina, uprkos činjenici da se najlakše (i najjeftinije) ekstrahuju fosilna goriva obično prva izvlače.

Sa prelaskom na složenije izvore (obnovljivi izvori energije, nove vrste zelene energije) koji zahtevaju ulaganja ili tehnologiju, cena energije će rasti i smanjiti energetsku dostupnost stanovništva planete.

Sve ovo će dovesti do krize.

Prvi znaci nadolazeće krize su pregrejano finansijsko tržište, kašnjenja razvijenih zemalja, bankroti čak i poznatih banaka, progon superbogataša optuženih za „probleme društva“ i konačno, rat kao izlaz iz problema.

Čak i ako se izbegne najgori scenario u vidu rata, privreda će u svakom slučaju biti pogođena globalnim kriznim pojavama, zaključuje ekspert.

Mediji