Borba Info Vesti
Volodimir Zelenski je prelomio u ponedeljak, rekao je da se zalaže za učešće Moskve, na budućem mirovnom samitu.
Predstavnici Rusije moraju da učestvuju na drugom „mirovnom samitu“, saopštio je on, na konferenciji za novinare.
Saopštenje Zelenskog usledilo je dugo posle iznošenja stava na samitu u Švajcarskoj, gde su predstavnici desetina zemalja založili da se Rusija uključi u pregovore.
Do novembra Kijev namerava da izradi plan za drugi samit na osnovu rezultata tri sastanka: sa predstavnicima Katara o pitanju energetike, Turske o pitanju pomorskog koridora i Kanade o humanitarnim pitanjima.
Pre nekoliko dana je Zelenski, u intervjuu za Blumberg, izjavio da će ruski predsednik Vladimir Putin, dobiti poziv za drugi „samit mira“.
Kremlj sa oprezom reaguje na izjave ukrajinskog predsednika, koji je prvi put pokazao otvorenost za razgovore sa Moskvom, od proleća 2022. godine, pominjući prisustvo Rusije, na budućem mirovnom samitu.
„Prvi mirovni samit uopšte nije bio samit mira, tako da očigledno prvo moramo da razumemo, šta gospodin Zelenski, pod tim podrazumeva“, rekao je portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov u intervjuu za TV kanal Zvezda.
Zelenski je ranije rekao da će u novembru, mesecu u kojem se održavaju predsednički izbori u SAD, predstaviti „plan za pravedni mir“, posle skoro dve i po godine velikog sukoba koji je rezultirao stotinama hiljada žrtava.
On je rekao i da želi da „ruski predstavnici“ učestvuju, na sledećem samitu o miru u Ukrajini, čiji datum, još nije određen.
Skoro 20 odsto ukrajinske teritorije je i dalje pod ruskom kontrolom, a izgledi za prekid vatre su minimalni.
Ovo je prvi put od neuspešnih pregovora u proleće 2022. i nakon ruskog napada na Ukrajinu 24. februara da je Vladimir Zelenski izneo ideju o razgovorima sa Moskvom, a da prethodno nije zatražio povlačenje Rusije sa ukrajinske teritorije.
Zelenski nije pomenuo prekid neprijateljstava, već uspostavljanje „plana“ u tri oblasti. To su energetska bezbednost Ukrajine, čija je infrastruktura uništena ruskim bombardovanjem, slobodna plovidba Crnim morem, koja je ključna za ukrajinski izvoz i razmena zarobljenika.
Sve se ovo dešava, dok na liniji fronta nema znakova, bilo kakvog odlučnog napredovanja.
Utihnula je priča koju Zelenski redovno ponavlja – da povrati suverenitet, nad svim okupiranim teritorijama, uključujući i poluostrvo Krim, koje je Moskva anektirala 2014. godine, pa tek onda može da se pregovara.
S druge strane Kremlj je do sada isključivao, bilo kakve mirovne pregovore, sve dok Kijev ne napusti pet regiona koje Moskva želi da pripoji i ne odrekne se savezništva sa Zapadom. To bi u prevodu, za Kijev značilo kapitulaciju.
Zapad, koji naoružava Kijev, sada smatra da je na Ukrajini da odluči kada će i pod kojim uslovima započeti pregovore sa Rusijom.
„Ako žele da pozovu Rusiju na samit, mi ćemo ih podržati“, rekao je u portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler, napominjući da Kremlj, ne pokazuje znake želje za diplomatskim rešenjem sukoba.
Ishod predsedničkih izbora u SAD, glavnom savezniku Ukrajine, mogao bi da odigra važnu ulogu u daljem razvoju sukoba.
Mnogi ocenjuju da Zelenskom “curi vreme” i da u slučaju pobede Trampa na izborima, neće imati ni privilegije, ni prostor za delovanje kao do sada.
Republikanac Donald Tramp, koji je u prošlosti hvalio politiku Vladimira Putina, obećao je da će okončati rat u Ukrajini, u roku od dva dana, ako bude izabran, zbog čega neki strahuju da će to smanjiti američku pomoć, odnosno podršku koju Kijev treba, što pre.
Politika
