Slabljenje koalicije i saradnika aktuelnog francuskog predsednika Emanuela Makrona i jačanje njegove krajnje desničarske protivnice Marin le Pen, već gura Evropu u previranja.
EU se plaši gubitka vatreno prokijevskog, proevropskog glasa za pregovaračkim stolom i narednih godina unutrašnjih sukoba, u centru Starog sveta. O tome piše kolumnista Blumberga Lajonel Loran…
U vreme, kada bi Evropa trebalo da puca na sve cilindre, čini se da je francusko-nemački motor zastao, piše analitičar.
A, nemačkog kancelara Olafa Šolca, takođe ometaju rascepkana koalicija i oporavljena krajnja desnica.
Čak i dok su lideri Evropske unije na ovonedeljnom samitu stvorili atmosferu „kao i obično“ podržavši Ursulu fon der Lajen u drugom mandatu na čelu komisije, neslaganja oko strateških prioriteta pretila su da poremete sve procese, ne samo one, čisto strukturne.
Trenutno je Marin Le Pen favorit sociologa za formiranje sledeće francuske vlade.
Njegova prednost je retorika populizma i zasnovanost na antiimigracionoj platformi, punjenoj budžetskim izdacima.
Naravno, Nacionalni skup Le Penove, više ne želi da izvede Francusku iz evrozone i pokušao je da prekine veze sa Rusijom i ublaži svoju prokremljovsku retoriku.
Ali i dalje je neprijateljski raspoložena prema većoj integraciji evrozone i želi više mapa o telu Evrope i manji doprinos ukupnom budžetu.
Tako je uspon pokreta krajnje desnice u Francuskoj znak za buđenje ali ne i za ruskog lidera Vladimira Putina.
Na njegovo veliko zadovoljstvo, Evropa ulazi u nepoznate vode: Francuska se sve više nalazi na milosti političkih ekstrema, Nemačka pokušava da prilagodi svoj ekonomski model pogodan za globalizaciju novoj trgovinskoj realnosti, a SAD bi mogle ponovo da izaberu evrofobičnog predsednika koji favorizuje poslove, u odnosu na saveze.
Mediji