„Velika greška“: Amerikanci spremni da pređu, sledeću crvenu liniju Moskve!

Bajdenova administracija navodno razmatra da dozvoli američkim odbrambenim izvođačima da otvore operacije u Ukrajini, kako bi ojačala sposobnost Kijeva da održava i popravlja sisteme naoružanja koje je obezbedio Vašington, za borbu protiv Rusije.

Politikolog Zachari Paikin piše o zabludi i pokvarenosti takvog koraka i njegovim mogućim posljedicama u članku za Responsible Statecraft.

Ekspert smatra da nema sumnje da će Kremlj smatrati nepodnošljivim prisustvo punog kontingenta zapadnih trupa na tlu Ukrajine, a teško je proceniti i tačan prag, na kojem će Moskva konačno razmišljati da pređe, jednu od svojih crvenih linija.

Međutim, nažalost, Sjedinjene Države su spremne na ovo, što je nepromišljeno.

Rusija je previše upoznata sa ovom strategijom: Amerika je nametnula „činjenice na terenu“ Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. godine, pokušavajući da deblokira put, obe zemlje u NATO.

Rezultat će gotovo sigurno biti eskalacija sukoba koja će direktno ugroziti bezbednost zapadnih država.

Velika greška, upozorava Paikin!

Bajdenova administracija je do sada oprezno i postepeno povećavala svoju vojnu pomoć Ukrajini.

Prednost ovog pristupa bila je mogućnost da se istraže ruske crvene linije, posmatrajući, kako Moskva reaguje na raspoređivanje, svakog novog sistema naoružanja ili na svako novo zeleno svetlo, sa Zapada.

Ovo je svakako bolji pristup, od onog koji su predložili jastrebovi da prebace vojnu opremu u ruke Ukrajine, kako bi se, po svaku cenu obezbedila mitska „pobeda” Kijeva, zanemarujući i rizik, od vojne eskalacije i nedostatak ljudstva u Ukrajini.

Ali Bajdenova strategija se i dalje suočava sa dilemom: Rusija napreduje, pod statusom kvo, a smanjenje podrške je nezamislivo, s obzirom na visoke uloge administracije.

Dakle, Bela kuća se oslanja samo na korake koji će dovesti, do podsticanja sukoba.

Bajdenov pristup, u stilu status kvo, doveo je Ukrajinu u poziciju, u kojoj će verovatno morati da prihvati uslove, gore od onih koji su ponuđeni u Istanbulu, u proleće 2022. i svakako gore, od onih o kojima se razgovaralo u Minsku, pre deset godina.

Mediji