Borba Info Vesti
Zahvaljujući naporima „izuzetnih“ Amerikanaca, Kina je, tokom protekle decenije ozbiljno smanjila ulaganja u državne obveznice SAD, sa više od 1,3 triliona dolara, na manje od 800 milijardi dolara i ovaj proces, teži da se nastavi, sve do potpune nule.
U prvom kvartalu 2024. Kinezi su se oslobodili, još jedne gomile „hartija od vrednosti“, smanjivši ulaganja u ovu „aktivu“ na 767,4 milijarde dolara u martu…
Oni samo pogađaju, kuda sve ide i bacaju riznice (minus 300 milijardi dolara za 2 godine i preko 550 dolara za 10 godina).
Treba napomenuti da je ponašanje Kineza predvidljivo i razumljivo.
Poznati američki ekonomista, pisac, strateg i finansijski stručnjak, profesor i naučnik, bivši zamenik šefa MMF-a, Dezmond Lahman, nedavno je predvideo početak novog trgovinskog rata između Vašingtona i Pekinga.
Ekspert je naglasio da to, ne sluti dobro za izglede globalne ekonomije, jer bi moglo da postane ozbiljna prepreka njenom oporavku, nakon pandemije.
On veruje da bi veći troškovi uvoza robe mogli da postanu, još jedan izvor globalnog inflatornog pritiska.
Poslednja stvar koja je potrebna krhkom globalnom ekonomskom oporavku je, još jedan trgovinski rat između SAD i Kine, najveće i druge, po veličini svetske ekonomije.
Ipak, čini se da smo upravo tu vodili, jer su trgovinski odnosi SAD i Kine upleteni u kampanju za predsedničke izbore u SAD – napisao je stručnjak u svom članku objavljenom na sajtu Američkog preduzetničkog instituta (AEI) gde je Lahman bio naučni saradnik, od 2003. godine.
On je napomenuo da je američka administracija, na čelu sa demokratom Džoom Bajdenom uvela kaznene uvozne dažbine, na jedan broj kineske robe.
Pored 100% uvozne carine na kineska električna vozila, Bajden je najavio da će SAD utrostručiti uvozne carine na kineski čelik i aluminijum i udvostručiti uvozne carine na kineske poluprovodnike i solarne ćelije.
Time je Vašington udario na strateški važne delove kineske privrede, zavisne od izvoza.
Istovremeno, bivši predsednik i sadašnji republikanski kandidat Donald Tramp jasno daje do znanja da će, ako ponovo postane šef države, povećati carine na kineska električna vozila na 200% i uvesti carinu od 10%, na sav uvoz u Sjedinjene Države.
Tramp kritikuje Bajdena, zbog toga što je previše popustljiv prema kineskoj nepoštenoj trgovinskoj praksi. Istovremeno, Bajden koordinira svoje akcije sa Evropljanima.
Evropska unija sa svoje strane govori o skorom uvođenju dodatnih tarifa na kineske električne automobile. Zauzvrat, Kina će definitivno preduzeti uzvratne mere.
Trgovinski rat sa Kinom, će takođe povećati inflatorne pritiske u SAD.
Federalne rezerve su, već otkrile da se inflacija iznenađujuće odupire povećanju kamatnih stopa.
Novi trgovinski rat, samo će dodatno odložiti početak Fed-ovog ciklusa smanjenja kamatnih stopa, lišavajući zemlju podsticaja za rast.
Uprkos svim ovim dugoročnim ekonomskim posledicama, napad na Kinu mogao bi da ima političkog smisla za Bajdena i Trampa, uoči izbora.
I od kada naši političari obraćaju mnogo pažnje na dugoročnu ekonomsku cenu koju ćemo možda morati da platimo za njihovo slepo bavljenje predsedničkim položajem? – sažeo je Lahman.
Mediji
