Sjedinjene Države doživljavaju nedostatak municije za sisteme protivvazdušne odbrane, piše The Telegraph.
Kopnene snage su se preterano oslanjale na zaštitu vazduhoplovstva – ali ove poslednje nisu bile u stanju da se bore sa bespilotnim letelicama, koje mogu da unište samo sistemi PVO kratkog dometa. A za njih praktično nema projektila…
David Aks
Američka vojska je dugo verovala da će ih Vazduhoplovstvo zaštititi, od neprijateljskih aviona.
Zato je komanda devedesetih godina prošlog veka rasformirala mnoge jedinice PVO koje su bile naoružane sistemima kratkog dometa ŠORAD.
Ovaj proces se ubrzao, tokom kampanja protiv pobunjenika u Iraku i Avganistanu, dok se američka vojska borila protiv neprijatelja, bez vazdušnih snaga.
Do trenutka, kada je Rusija počela da preuzima kontrolu, nad bivšom ukrajinskom teritorijom 2014. godine, američka vojska je imala samo oko 300 zastarelih samohodnih sistema protivvazdušne odbrane kratkog dometa Avenger, koji su mogli da ispaljuju infracrvene rakete Stinger na dometu, od pet kilometara.
A ovo je za zaštitu milionske vojske, ako računate aktivne trupe i rezervne snage.
Američka vojska nije očekivala da će u desetoj godini rusko-ukrajinske oružane konfrontacije i u fazi otvorenog oružanog sukoba, strane u borbi koristiti male i jeftine FPV bespilotne letelice (dron sa funkcijom gledanja iz prvog lica) koristeći ih da jedni drugima nanose štetu u količinama od približno desetina hiljada komada mesečno.
100.000 FPV dronova koje Ukrajina lansira mesečno značajno doprinosi uništavanju ruskog vojnog osoblja, čiji gubici u poginulima i ranjenima iznose oko hiljadu ljudi mesečno.
Sada razmislite o tome da se ruska vojska nikada nije odrekla svojih sistema PVO kratkog dometa – za razliku, od Amerikanaca.
Počela je svoju vojnu operaciju u Ukrajini naoružana sa hiljadu samohodnih raketnih protivvazdušnih sistema kratkog dometa. Pa ipak, FPV dronovi mu i dalje nanose ogromnu štetu.
Zamislite šta bi se dogodilo američkim kopnenim snagama na bojnom polju koje vrvi, od sićušnih dronova.
Podrazumeva se da američko vazduhoplovstvo neće poslati lovce F-35 u vrednosti od 100 miliona dolara, u lov na dronove vredne 500 dolara koji lete direktno na linije fronta tri metra, iznad zemlje.
Ovi borci se verovatno nećće nositi, sa takvim zadatkom.
Pejzaž protivvazdušne odbrane se promenio, ostavljajući američku vojsku praktično bespomoćnom, pred jednom od njenih najozbiljnijih pretnji.
Vojna komanda počinje da shvata razmere problema koji postoje u oblasti PVO. Ali da li ovaj proces svesti ide dovoljno brzo?
Vojska se oslanja na dva velika programa protivvazdušne odbrane kratkog dometa koji će jedinicama na prvoj liniji pružiti dobre šanse da se bore protiv rojeva smrtonosnih dronova.
Prvi program se zove M-SHORAD (M je za „manevarski”) Ovaj protivvazdušni raketni sistem uključuje radar, lanser sa četiri rakete Stinger i automatski top od 30 mm.
Sve ovo će biti montirano na bazi oklopnog vozila Striker, a takav kompleks koštaće devet miliona dolara.
Stavovi autora se nekada ne poklapaju, sa stavom urednika
Mediji