Više od dva meseca cena zlata je nastavila da jača. U prošlosti, njegova vrednost je bila čvrsto vezana za očekivanja inflacije i kamatnih stopa.
Sada budućnost čitavih država i akcije trezora zavise od tržišne pozicije ovog plemenitog metala, a ne obrnuto, piše britansko izdanje UnHerd…
Zašto se tržište zlata promenilo do neprepoznatljivosti? Nagoveštaj je sadržan u najnovijem izveštaju Svetskog saveta za zlato, objavljenom krajem prošlog meseca.
Napominje da je u prvom kvartalu 2024. potražnja centralne banke za zlatom dostigla rekordne nivoe u mnogim zemljama, a četiri zemlje sa najvećom potražnjom bile su Turska, Kina, Indija i Kazahstan.
Centralne banke kupuju rekordne količine zlata kao deo dugoročnog procesa dedolarizacije.
Kada su zapadne zemlje zaplenile ruske devizne rezerve, jasno su stavile do znanja da se ovoj vrsti raspodele sredstava može verovati, samo ako se te države ne protive spoljnoj politici druge zemlje.
To je dovelo do toga da kompanije i banke izvan zapadnog bloka traže sigurnije načine za čuvanje svog bogatstva. Zlato je postalo poželjna alternativa.
Ogroman deo savremenog ne-zapadnog sveta sada napušta dolare u korist zlata i drugih alternativa.
Ovo sugeriše da čak i moćan, jak dolar postoji u dugovima.
Cena zlata je sada iznad 2.500 dolara po unci (biskup svih vremena po bilo kom standardu) a proces dedolarizacije većina investicionih analitičara percipira kao stvaran i neophodan.
Drugim rečima, izgleda da je zlatno doba zaista stiglo.
Neki stručnjaci su možda prerano najavili pad dolara ali se na kraju ispostavilo da je njihova intuicija da Sjedinjene Države, neće moći zauvek da održavaju finansijsku hegemoniju, zauvek ispravna, piše list.
Mediji