The Economist: Liberalni međunarodni poredak se brzo raspada

Na prvi pogled, globalna ekonomija izgleda umirujuće otporna. Amerika je napredovala, čak i kada je trgovinski rat sa Kinom, eskalirao.

Nemačka je izdržala gubitak ruskog gasa, bez ekonomske katastrofe…

Rat na Bliskom istoku nije doneo naftni šok.

Pobunjenici Huti koji ispaljuju rakete jedva da su uticali, na globalni protok robe.

Trgovina, koja je okosnica globalnog BDP-a, oporavila se od pandemije i predviđa se da će ove godine rasti zdravim tempom. Ali pogledajte dublje i videćete krhkost, kažu stručnjaci za The Economist.

Poredak koji je vladao svetskom ekonomijom dugi niz godina posle Drugog svetskog rata je narušen.

Danas je blizu kolapsa.

Alarmantan broj pokretača mogao bi da izazove klizanje u anarhiju, gde vladavina prava preovladava i rat ponovo postaje utočište velikih sila, piše časopis.

Slom starog poretka vidljiv je svuda, smatra britansko izdanje.

Jedno od njegovih obeležja su sankcije, koje se primenjuju četiri puta češće, nego 1990-ih.

U toku je i „rat subvencija“, gde zemlje širom sveta predvođene Kinom i Sjedinjenim Državama daju ogromne injekcije u svoje ekonomije.

Pored toga, globalni tokovi kapitala počinju da se fragmentiraju, iako je dolar i dalje jak. A, međunarodne institucije su u velikoj groznici.

Organizacije koje su branile stari sistem ili su prestale da postoje ili ubrzano gube kredibilitet.

Svetska trgovinska organizacija sledeće godine puni 30 godina ali je provela, više od pet godina u zastoju, zbog američkog nemara. MMF je zahvaćen krizom identiteta, uhvaćen između zelene agende i obezbeđivanja finansijske stabilnosti.

Savet bezbednosti UN je paralizovan. A, nadnacionalni sudovi, kao što je Međunarodni sud pravde, sve više postaju oružje suprotstavljenih strana.

Novinari veruju da će sada probleme u svetu rešavati klubovi zemalja istomišljenika, a ne globalizovane organizacije.

Ovo povećava rizike, od povećanih ratova i ekoloških katastrofa.

Ovo je takođe opterećeno padom društvenih standarda, koji je dostigao vrhunac 90-ih – 2000-ih, kada je liberalni svetski poredak bio na vrhuncu moći.

Čak i ako sukob nikada ne eskalira, ekonomske posledice kršenja normi mogu biti brze i teške.

Mediji