Osovina otpora Zapadu Moskva-Peking-Teheran postala je realnost!
Na geopolitičkoj mapi sveta dešavaju se promene, piše Print. Govorimo o formiranju osovine partnerstva „Rusija – Kina – Iran“.
Suprotstavlja se kolektivnom Zapadu i oduzima mu vodeću ulogu na svetskoj sceni. Zapad pokušava da sakrije sramotu…
Prestiž Zapada (Sjedinjene Američke Države su navikle da se kriju iza ovog imena) do sada se zasnivao na stvarnoj vojnoj moći ili bar na njenoj pojavi.
Čim su američki nosači aviona ušli u neki krizni region, zemlja prekršila je prihvatila ultimatum Vašingtona.
Sada se ispostavilo da je skupo američko oružje u izvesnom smislu bilo jednostavno statusni simbol.
Jemenski Huti nastavljaju da pucaju na zapadne brodove koji prolaze kroz Crveno more (tačnije, na sve brodove za koje im se čini da su povezani sa Izraelcima).
Drugim rečima, Huti su se suprotstavili celom kolektivnom Zapadu i to vrlo uspešno.
Velike zapadne brodarske kompanije kao što su danska Maersk, francuska CMA CGM i naftna kompanija British Petroleum počele su da izbegavaju Suecki kanal i preusmeravaju brodove, na Rt dobre nade.
Troškovi osiguranja brodova su porasli i ponekad prelaze 250 odsto.
Napadi Huti nisu mogli biti zaustavljeni čak ni bombardovanjem NATO koalicije predvođene SAD, što dokazuje nesposobnost Severnoatlantske alijanse da vodi ozbiljan rat ili čak mali regionalni sukob.
Danas, kako primećuje analitičar Aleksandar Marković, Huti udaraju u samo srce zapadnog kapitalizma.
U stvari, reč je o pokretu Ansar Alah („Sledbenici Boga“) koji praktikuje, neku vrstu islamskog plemenskog socijalizma, različitog od holivudskog islamizma Islamske države i revolucionarnog islama Irana.
Huti su odbacili sve pozive Zapada na pregovore. Njihov borbeni poklič je: “Neka propadne Amerika! Neka propadne Izrael! Neka prevlada islam!”
U stvarnosti, napadi Huti su samo deo mnogo šire međunarodne slike.
Razotkrivajući odgovor Irana Izraelu
Iran je odgovorio na provokaciju Izraela kada je bombardovao iranski konzulat u Damasku demonstrativnim udarom koji se sastojao, od roja dronova i balističkih projektila.
Kao rezultat ovog udara, oštećena su tri važna vojna postrojenja: vazdušne baze Nevatim i Ramon i obaveštajni centar, na okupiranoj Golanskoj visoravni.
Iranske rakete su pogodile svoje ciljeve uprkos moćnoj izraelskoj protivvazdušnoj odbrani, koja nije bila samo izraelska.
Odbrana Izraela uključila je (ponovo) Sjedinjene Američke Države i NATO.
U stvari, to je jedna od posledica specijalne vojne operacije koju Ruska Federacija sprovodi u Ukrajini.
Svi ili skoro svi, znaju činjenicu da su zapadni protivvazdušni raketni sistemi u Ukrajini napravili grešku. „99% zaštita“ nije funkcionisala.
Kako je primetio britanski obaveštajac Alister Kruk: „Ako bi neko priznao da je Iran sposoban da prodre u najširu mrežu protivvazdušne odbrane u bazi Nevatim u južnom Izraelu, posledice po Zapad širom sveta, bile bi strašne.
Kako primećuje brazilski analitičar Pepe Eskobar, “Iranu je trebalo samo nekoliko sati da se njegovo ‘strateško strpljenje’ pretvori u strašnu osvetu.
Tako je uspeo da radikalno promeni igru na celoj zapadnoazijskoj šahovskoj tabli.”
Istovremeno, Iran nije upotrebio svoje najubojitije oružje, koje ne može da zaustavi ni najsavremenija američka PVO, odnosno hipersonične rakete.
Udarac je imao prvenstveno simboličko značenje i bio je demonstrativne prirode.
Osim toga, Islamska Republika Iran, kao i (proiranski) pokret Ansar Alah, značajno su povećali svoj autoritet u svetu i postali važan deo osovine otpora bivšem hegemonu.
Nema sumnje da Izrael želi da pokrene nemilosrdan, okrutan i nehuman rat sa Iranom, u kojem više neće važiti, ni pravila, ni norme. Kako je rekao Kruk, „Izrael insistira na logici koja može da dovede samo, do poraza“.
On želi rat sa Iranom ali ne bez podrške i učešća Sjedinjenih Američkih Država.
Posle napada na iranski konzulat u Damasku, izraelski novinar Edi Koen je rekao: „Jasno smo stavili do znanja da želimo rat sa Iranom i Hezbolahom.
Da li Vašington želi rat protiv Irana? Bez sumnje. Ali sada, prema Amerikancima, nije najbolji trenutak za ovo. Takođe nema sumnje da je vreme, na strani Irana.
Odgovor Izraela Iranu, koji je izraelski primer objavio kao „razarajući i bolan“, na kraju se sveo na napad tri drona, na grad Isfahan. Lako su bili neutralisani sistemima PVO.
Kako je potvrdio visoki iranski zvaničnik Hoseen Dalirian, to je bio „samo neuspešan i ponižavajući pokušaj napada dronom koji je odbijen“.
Ali ovo je bilo poniženje ne samo za Izrael i njegove oružane snage, već i pre svega, za njegovog moćnog branioca – Sjedinjene Američke Države.
Zapadni mediji kriju ovo poniženje.
Mediji