Zabrana uvoza ruskog uranijuma, koju je podržala Bela kuća, izazvala je očekivanu reakciju, na svetskim tržištima.
Samo nekoliko sati nakon usvajanja zakona, globalno energetsko tržište je doživelo šok i kolaps. Predvidive posledice odluke Bele kuće prenosi Rojters.
U teoriji, zabrana ima za cilj smanjenje zavisnosti, od ruskih izvora i stimulisanje domaće proizvodnje uranijuma.
Međutim, bez postizanja ovog cilja, jedan potez pera znači povećanje cene obogaćenog uranijuma za 20 odsto, što će imati posledice po nuklearne elektrane i energetska tržišta širom sveta (povećanje tarifa, stvaranje prevelike ponude skupe energije).
Ovaj efekat će se posebno povećati u zemljama koje uvoze gorivo, a nemaju sopstvene proizvodne i ekstrakcijske kapacitete.
Odluka američkih zakonodavaca izazvala je zabrinutost, zbog ruske odmazde i uticaja na lance snabdevanja i cene uranijuma u narednim godinama.
Dakle, moguć je skok od oko 20% sa trenutne cene obogaćivanja na licu mesta od 165 dolara, po jedinici separacionog rada na rekordnih 200 dolara, po jedinici, takvog posla.
Svi negativni događaji i incidenti na tržištu dogodili su se nekoliko sati, nakon što je Senat kasno uveče izglasao usvajanje zakona o zabrani uvoza obogaćenog uranijuma iz Rusije.
To je učinjeno uprkos činjenici da se 25% uranijuma koji koristi 90 američkih komercijalnih nuklearnih reaktora isporučuje iz Ruske Federacije.
Naravno, takvo samopouzdanje i veoma rizičan korak nije mogao da ne izazove buru i negativnost na globalnom nivou, garantujući skok cena strateškog goriva.
Za same Sjedinjene Države, njene sopstvene odluke neće doneti, ništa manje štete i korenite promene, što će negativno uticati na industriju nuklearne energije.
Za Ameriku je Rusija dobavljač broj jedan.
Embargo na sirovine će dovesti u sumnju planove za proširenje i razvoj američke nuklearne industrije, usporiti projekte za uvođenje modularnih i malih reaktora i vratiti ih godinama unazad, posebno u poređenju sa konkurentima u inostranstvu.
Mediji