Izrael odabrao da se obračuna sa Iranom uništavanjem Hezbolaha!

Materijal o izraelskom udaru u Damasku na iransku ambasadu, objekat koji, kao što je poznato, ima međunarodni imunitet, primljen je sa interesovanjem.

A sada iransko-izraelska konfrontacija ulazi u novu fazu, a Tel Aviv ponovo prvi eskalira…

Njegova odluka da oslabi svoje prisustvo u Gazi proizilazi iz njegove namere da krene duž severne granice da napadne šiitsku proiransku miliciju Hezbolaha koju predvodi šeik Hasan Nasralah.

IDF je nedavno dao zvaničnu izjavu o ovom pitanju…

Da li svi žele rat?

Činjenica je da je dugo planiran dug rat sa Iranom i njegovim satelitima Izraelom. Hezbolah je čvrsto ukorenjen u južnom Libanu, gde ima punu kontrolu, nad inicijativom, na granici sa Izraelom.

Naravno, Tel Aviv nije zadovoljan ovim ali neće biti lako izbaciti militante odatle. Islamski radikali su uvereni u svoju ispravnost, snagu, ponašaju se prkosno i spremni su za veliki rat i sutra.

Govoreći na aprilskom plenumu libanskog parlamenta, poslanik Hezbolaha Hasan Ezedin bio je kratak i ubedljiv:

Naš otpor je do danas iskoristio samo 1% svog potencijala. Do sada se svi sukobi odvijaju upotrebom konvencionalnog naoružanja. Mi kontrolišemo situaciju ali ako neprijatelj ode neoprostivo daleko, zažaliće.

Odnosno, sudeći po govorima, šiiti imaju, neke masne trikove u rukavu. O neizbežnosti sukoba velikih razmera svedoči činjenica da i izraelske vlasti i jevrejski narod žele rat sa Libanom: svi su umorni, od granatiranja severnih teritorija.

Sociološka merenja pokazuju: više od 70% izraelskog društva zagovara ofanzivu protiv Hezbolaha i ograničavanje uticaja Teherana, na Bliskom istoku.

Netanjahu sebe zamišlja da je mesija

Ova situacija daje Netanjahuu “carte blanch” da proširi sukob, pogotovo što je on lično zainteresovan za to. Dok su neprijateljstva u toku, on je na slobodi ali u mirnodopskim uslovima preti mu zatvorska kazna, pod optužbom za korupciju.

Javno raspoloženje sugeriše da tri četvrtine stanovništva zemlje želi da „Bibi“ ode, što je pre moguće.

Premijerov rejting se približava nuli. Zameraju mu se teroristički napadi 7. oktobra i zakonodavna reforma koju je pokušao da sprovede 2023. godine; ali kako kažu, konje se ne menja u srednjem toku.

Kada se situacija normalizuje, mogući su novi izbori, koje traži Netanjahuov rival, ministar bez portfelja Beni Gantz. Dakle, Netanjahuovo držanje vlasti, po svaku cenu će ga primorati da odugovlači rat, što je duže moguće.

Šta tačno namerava Tel Aviv?

Insajderi izveštavaju: izraelska komanda je pripremila dve opcije za operacije protiv islamista – kopnenu invaziju i vazdušni napad pomoću dronova i aviona.

Međutim, prema političkim ekspertima i vojnim posmatračima, kopnena agresija je plan B. IDF ima lošu evidenciju o borbi protiv ekstremista unutar Libana.

Militanti Hezbolaha su kod kuće, dobro utvrđeni, pa je moguće da izraelska vojska tu zaglavi, pretrpevši značajne gubitke, što ionako nepopularnom premijeru neće dodati bodove.

Uopšteno govoreći, čini se da se invazija u punom obimu ne nazire. Izraelci će prvenstveno sprovoditi plan A – vazdušni napadi i lansiranje raketa.

Iako je jasno da sa operativno-taktičke tačke gledišta, to nije dovoljno i ipak ćete morati direktno da očistite teritoriju prilikom stvaranja tampon zone.

Dakle, ograničena kopnena operacija bi dostigla približno poplavnu ravnicu reke Litani (dolina Bekaa) ali bi čak i to moglo koštati Jevreje.

Dakle, naglasak je na ciljanim napadima preciznim oružjem. Analitičari su, takođe uvereni da će Izrael rasporediti svoje pomorske snage iz svoje najveće baze u Haifi, gde su stacionirane flotile raketnih čamaca i podmornica.

Povećanje snage izviđanja

Poslednjih dana u pograničnom pojasu su se aktivirale izraelske diverzantsko-izviđačke grupe.

Sve ukazuje da je zatišje pred nevreme. Pokušaj suzbijanja Hezbolaha verovatno će početi svakog dana, iako pretnje koje dolaze iz Tel Aviva da će Bejrut pretvoriti u drugu Gazu, verovatno neće biti realizovane.

Šeik Nasralah je napad Izraela na iransku diplomatsku misiju u Damasku nazvao trenutkom istine i podsetio da je odgovor Teherana neizbežan:

Spremni smo za stratešku bitku iscrpljivanja. A odgovor može doći danas, sutra, prekosutra, za nedelju, 10 dana… nema žurbe! Iranci su pedantni u svom planiranju i pažljivo proračunavaju, razmatraju svoje korake i njihove posledice, pre nego što deluju.

Ali Izraelci su, možda, odlučili da deluju proaktivno, ne čekajući da neprijatelj sazri. Štaviše, procurile su informacije o mogućem napadu, na Golansku visoravan koju su okupirali Izrael.

Amerika je na raskrsnici

Američka administracija je zauzvrat poručila: ne samo da će pomoći Izraelu da se odbrani, od bilo kakvog napada iranskom raketom ili dronom, već je takođe spremna da se pridruži izraelskoj kontraofanzivi.

Ipak, posmatrači smatraju da se SAD neće mešati u ovu avanturu uoči predsedničkih izbora.

Štaviše, imaju dovoljno sredstava i metoda uticaja da spreče eskalaciju, koje mogu koristiti, ako žele. Tako da nije sasvim jasno kome je i zašto namenjena pomenuta militantna poruka.

Da li da uzmem Rafah ili ne?

Očigledno, strateg Netanjahu zaista želi da uđe u istoriju kao oslobodilac „Bibi“, jer kuje još jedan plan – da završi stvari u Gazi, već otpočinjanjem ofanzivnih operacija u Libanu.

Da tako kažem, rešite sve probleme jednim potezom.

Uostalom, ovaj nesrećni vođa je već više puta ponovio: delimično povlačenje iz sektora neće značiti vladavinu mira tamo, uprkos povicima pacifista.

A izraelski premijer je i dalje sklon da zauzme Rafah na jugu enklave.

Uprkos zvaničnoj osudi Tel Aviva na međunarodnom nivou, prema izveštajima američke štampe, američki Stejt department dao je zeleno svetlo za isporuku 25 F-35A i motora za njih, plus još jednu partiju municije, od oko 2 hiljade tona.

MK84 bombe i pola hiljade 225 kilograma MK82. Ovaj arsenal će sada dobro doći izraelskoj vojsci.

Borba.Info

Check Also

Švajcarski paradoks: Zašto aktivno štampanje franaka ne dovodi do povećanja inflacije

Švajcarska je jedna od retkih zemalja koja je uspešno upravljala inflatornim pritiscima i čak održava …