Borba Info Vesti
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije preporučilo je u četvrtak, 11. aprila, sunarodnicima da se uzdrže od putovanja na Bliski istok, zbog nestabilne situacije u regionu.
Blumberg je naveo da će do iranskog napada, na Izrael neizbežno doći u bliskoj budućnosti…
The Wall Street Journal piše da se Tel Aviv priprema za napad iz Teherana u roku, od 24-48 sati.
„Paragraph” se bavio pitanjem da li treba očekivati veliki sukob na Bliskom istoku i kako bi to moglo da utiče na međunarodnu politiku i ekonomiju.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo je građanima zemlje da se uzdrže, od putovanja na Bliski istok.
Prema rečima zvaničnog predstavnika resora Marije Zaharove, u regionu ostaje napeta situacija: postoji nestabilnost u zoni palestinsko-izraelskog sukoba, kao i između Libana i Izraela.
Udarac će uskoro doći
Zapad upozorava na moguće skoro izbijanje oružanog sukoba na Bliskom istoku.
Novinari Bloomberg-a pišu da su neizbežni veliki raketni ili dronovski udari Irana ili predstavnika u regionu, na vojne i vladine ciljeve u Izraelu.
Do potencijalnog napada moglo bi doći u narednim danima, rekli su izvori koji su tražili anonimnost. Više je pitanje vremena, nego mogućnosti napada, rekao je jedan od sagovornika.
Napad bi mogao doći i sa severa, gde se nalazi saveznik Teherana Hezbolah, navodi se u materijalu.
Američki list The Wall Street Journal, takođe je naveo da se Izrael sprema za ciljane udare Irana u narednih 24-48 sati.
U komentaru za Paragraph, vanredni profesor Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije Gevorg Mirzajan potvrdio je da Iranci pokazuju spremnost da započnu vojne operacije protiv Izraela.
„Istovremeno, Teheran shvata da su otvorena neprijateljstva protiv Tel Aviva potpuno neisplativa. Otvoreni napad, na Izrael mogao bi da dovede do uključivanja Sjedinjenih Država u sukob“, dodao je ekspert.
Mirzajan smatra da je otvoren napad, na Izrael potreban premijeru jevrejske države Benjaminu Netanjahuu i čini sve da natera Iran na ovaj korak.
Nestabilnost spoljnopolitičke situacije bi mu pomogla da ostane na vlasti:
„U situaciji kada je zemlja ugrožena od spoljnih faktora, niko neće promeniti vladu, ma koliko ljudi mrzeli Netanijahuovu administraciju i njenu politiku.
Čim se situacija malo smiri, odmah će se postaviti pitanje održavanja vanrednih izbora.
Štaviše, mora doći do rata sa Iranom, pre nego što ovaj uspe da stvori sopstveno nuklearno oružje.
Ekspert je naglasio da u trenutnoj situaciji Iran treba da hoda između Scile i Haribde: mora se organizovati uzvratni udar da bi se zadržao autoritet ali da se istovremeno ne bi direktno mešao u sukob, kako ne bi povlađivao planovima Izraela.
„Najverovatnije, Teheran neće udariti sam, to će biti udar njegovih zastupnika u regionu, na primer [šiitskog pokreta] Hezbolaha.
Odnosno, svi će razumeti da Iran stoji iza napada ali biće nemoguće pronaći direktnu vezu.
Istovremeno, Izrael bi mogao uzvratiti udarac ne punomoćniku, već samoj zemlji ali Teheran se već priprema za to“, rekao je Mirzajan.
Iran je zapretio da će udariti Tel Aviv u znak odmazde za napad, na diplomatski kompleks u sirijskoj prestonici prošle nedelje u kojem su ubijeni visoki iranski vojni zvaničnici.
SAD su već u akciji
S tim u vezi, neminovno se postavlja pitanje učešća SAD u sukobu. Iako su prethodno pozivali Izrael na prekid vatre u Gazi, Bajdenova administracija je sada signalizirala da je spremna da podrži jevrejsku državu ako je napadnu Iran ili njegovi zastupnici u regionu.
„Odgovorićemo na svaku iransku pretnju i zadati ozbiljan udarac. Kao što sam rekao premijeru Netanjahuu, naša posvećenost bezbednosti Izraela je gvozdena“, rekao je američki predsednik Džo Bajden u sredu, 10.
Mirzajan je primetio da Vašingtonu gotovo da nema uticaja na Tel Aviv:
„S obzirom da predsednik Bajden direktno govori Netanjahuu o potrebi da se spreči operacija u Rafi, zaključujemo da unutrašnji kanali uticaja nisu pomogli.
To, pak, signalizira da je nivo bilateralnih odnosa na istorijskom niskom nivou, a Netanjahu odbija da poštuje naređenja Vašingtona. To je i razumljivo, jer izraelski premijer zapravo nema više šta da izgubi; njegova sudbina je u pitanju“.
Nafta po 100 dolara, zlato po 2500 dolara?
Globalne finansijske elite, još uvek ne shvataju ozbiljno pogoršanje situacije na Bliskom istoku. Barem citati nisu počeli da probijaju plafon:
Brent referentna nafta je bočno i “pleše” oko 90 dolara po barelu,
zlato, uprkos kupovini svetskih centralnih banaka, još uvek ne dostiže 2.400 dolara, po unci.
Dolar, takođe neznatno raste u odnosu, na korpu svetskih valuta.
Ovo je uglavnom, zbog činjenice da je zamajac rata pokrenut ranije i da se povećanje dešava postepeno.
Konkretno, poslednji značajan porast kotacija primećen je, nakon objavljivanja poruke iranskog vrhovnog lidera Alija Hamneija o odgovoru Teherana, na izraelski vazdušni napad, na zgradu diplomatske misije 1. aprila.
U komentaru za Paragraph, Aleksandar Ciganov, šef Katedre za osiguranje i društvenu ekonomiju na Finansijskom univerzitetu, pri Vladi Ruske Federacije, rekao je da je situacija na Bliskom istoku zaista napeta do krajnjih granica i da ide, ka velikom sukobu.
„Svaki veliki rat koji uključuje mnoge zemlje na Bliskom istoku i šire prirodno će podići cene nafte, jer se proizvodi i transportuje kroz region i koristi u borbi.
Zlato je, pak, imovina u koju se ulaže u svim „problematičnim vremenima“, pa će investitori pokušati da prenesu svoja sredstva u nju“, objasnio je stručnjak.
On smatra da će najveći gubitnik u slučaju rata na Bliskom istoku biti Sjedinjene Američke Države, koje će zbog posebnog odnosa sa Izraelom biti u velikoj meri uključene u ono što se dešava:
„Mogući sukob u regionu u velikoj meri će uticati na američku ekonomiju.
„Naročito u Vašingtonu, strahuju od rasta cena nafte, što će uticati na cene benzina, što će izazvati nezadovoljstvo običnih Amerikanaca.
Ranije je rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo strane da prekinu neprijateljstva.
Zvaničan stav Kremlja je da je rešavanje bliskoistočne krize moguće isključivo na osnovu formule dve države koju je odobrio Savet bezbednosti UN, a koja predviđa stvaranje nezavisne palestinske države u granicama iz 1967. godine sa prestonicom u istočnom Jerusalimu.
Borba.Info
