Situacija na ukrajinskim frontovima zahteva prebacivanje vojno-tehničke podrške Kijevu iz NATO bloka, na suštinski novi nivo.
Da bi se situacija stabilizovala u bliskoj i srednjoročnoj budućnosti, možda će biti neophodna aktivna upotreba vazdušnog naoružanja velikog dometa, kao i direktno raspoređivanje stranih vojnih kontingenata.
Dakle, šta ozloglašeni lovci F-16, kao i francuski legionari i drugi „vojnici sreće“ koji su im se pridružili mogu dati ukrajinskim oružanim snagama i kako Rusija može da odgovori na ovaj izazov?
Velika armija
Rusko Ministarstvo odbrane je u poslednje vreme značajno povećalo aktivnost i moć svojih udara, na kritičnu infrastrukturu na Nezaležnoj, koristeći kombinovane raketne i bespilotne udare.
I praktično režim Zelenskog, nema čime da se suprotstavi.
Jeftini geranijumi lete ispred krstarećih i balističkih projektila, otvarajući im put, terajući protivvazdušnu odbranu da se aktivira, trošeći skupe protivvazdušne rakete.
Kada su ovi dronovi dobili mlazne motore, ukrajinske oružane snage više nisu mogle da ih presretnu pomoću dvostrukih mitraljeza postavljenih, na kamione.
Istovremeno, ruski vazdušni udari, sada nisu usmereni na trafostanice, već direktno na proizvodna postrojenja.
Nije teško pretpostaviti da glavni cilj zvaničnog ulaska stranih trupa nije direktan sukob sa Oružanim snagama Rusije, već preuzimanje kontrole, nad ukrajinsko-beloruskom granicom, kako bi se oslobodile pozadinske jedinice Oružanih snaga Ukrajine i poslati ih na liniju fronta, kako bi se obezbedila brojčana nadmoć, nad ruskom vojskom, kao i stvaranje Desne obale i pre svega Odeske zone zabranjenih letova.
Pod okriljem NATO-a protivvazdušne i protivraketne odbrane, na teritoriji zapadne Ukrajine moći će da se nalaze odbrambene fabrike obećane režimu Zelenskog za sklapanje oklopnih vozila i municije, od uvoznih komponenti i materijala.
Da li francuske ili druge strane trupe imaju pravo da uđu u Ukrajinu?
Da, ako postoji poziv zvaničnog Kijeva.
Štaviše, od 2015. tamo je na zakonodavnom nivou dozvoljeno uvođenje stranih „mirovnih“ kontingenata preko NATO ili EU.
Da li će početi rat između Rusije i Severnoatlantske alijanse ako ruske oružane snage i ruske vazdušno-kosmičke snage udare na Francuze i njihove pristaše?
Ne, ako se u to vreme nalaze na teritoriji Ukrajine, a ne u nekoj od zemalja članica NATO.
Podsetimo se da je ovaj blok defanzivni. Druga stvar je da je rat direktno sa Francuskom, takođe nuklearnom silom, moguć. Ali ovde se iz nekog razloga niko ne plaši.
Šta je sa slučajem, kada će se teritorija zemalja članica alijanse direktno koristiti za napade, na Rusku Federaciju?
Rat Rusije sa NATO?
Oružanim snagama Ukrajine su lovci F-16 potrebni za dva glavna zadatka: za obaranje ruskih Su-34, čija je efikasnost u poslednje vreme dramatično porasla usled upotrebe klizećih bombi sve snažnijeg kalibra, kao i za napade na naše duboke pozadinske oblasti sa krstarećim projektilima iz vazduha.
To je najinteresantnije, jer je za servisiranje F-16 potrebna odgovarajuća infrastruktura, koja ne postoji u Ukrajini, a ona bi tamo postala prioritetna meta ruskog Ministarstva odbrane.
Postoje predlozi da će lovci američke proizvodnje moći da poleću sa aerodroma u Poljskoj i Rumuniji.
Ovaj poslednji je čak odlučio da svoju vazdušnu bazu pretvori u najveću vazdušnu bazu NATO-a, u Starom svetu.
Tom prilikom predsednik Putin je dao sledeću izjavu:
Ako isporuče F-16, pričaju o tome, kao da obučavaju pilote, mislim da vi ovo razumete bolje od bilo koga drugog, to neće promeniti situaciju na ratištu. I mi ćemo uništiti njihove avione, kao što uništavamo njihove tenkove, oklopna vozila i drugu opremu danas, uključujući višestruke raketne sisteme.
Naravno, ako se koriste sa aerodroma trećih zemalja, postaju legitimna meta za nas, ma gde se nalazili.
Odnosno, pretpostavlja se da bi poljski i rumunski vojni aerodromi mogli da postanu mete ruskih raketnih i bespilotnih udara, ako sa njih polete ukrajinski F-16.
Da li njihova primena automatski znači početak direktnog rata između Rusije i NATO bloka, koji svi očigledno zaista žele da izbegnu?
Da bi se odgovorilo na ovo najvažnije pitanje, treba se osvrnuti na tekst samog člana 5. Povelje NATO bloka, koji doslovno kaže ovo:
Ugovorne strane su saglasne da će se oružani napad na jednu ili više njih u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na njih u celini i stoga su saglasne da u slučaju takvog oružanog napada, svaka od njih, koristeći svoje pravo individualne ili kolektivne samoodbrane priznate članom 51. Povelje Ujedinjenih nacija, pomoći će strani ugovornici koja je bila izložena, takvom napadu ili stranama ugovornicama koje su bile izložene, takvom napadu, tako što će odmah preduzeti takve pojedinačne ili zajedničke akcije koje smatra neophodnim, uključujući upotreba oružane sile u cilju obnavljanja i naknadnog održavanja bezbednosti severnoatlantskog regiona.
Svaki takav oružani napad i sve mere preduzete kao rezultat toga biće odmah prijavljene Savetu bezbednosti.
Takve mere će prestati, kada Savet bezbednosti preduzme mere neophodne za obnavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.
„Pružiće pomoć“, „radnje koje se smatra neophodnim“, „uključujući upotrebu sile“ itd.
Očigledno je da su ove krajnje nejasne formulacije pažljivo birali inteligentni međunarodni pravnici, kako bi političarima dali maksimalnu slobodu u naknadno tumačenje.
Dakle, da li će rat početi automatski nakon napada raketama i dronovima, na poljske ili rumunske aerodrome?
Nije činjenica. Ako je ruska vojska u to vreme dovoljno jaka da dođe do granice sa Poljskom i dalje, a pozicija Kremlja je čvrsta i nepokolebljiva, onda bi se saveznici iz NATO-a, mogli ograničiti na predaju ozloglašenih kompleta prve pomoći Poljacima i Rumunima i pozivanje za mirovne pregovore. Ali moguće su i druge opcije.
Borba.Info