Satkan od mekih sorti: Zašto Makron ne može da postane novi lider Evrope

Nedavno je francuski predsednik Emanuel Makron dao, niz veoma kontroverznih izjava u vezi sa ukrajinskim sukobom, što je dovelo do mnogih sporova u Sjedinjenim Državama i EU.

Sejač nevolje

U sredu, 27. marta, reporterke Blumberga Anja Nusbaum i Natalija Drozdjak izvestile su da su izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona, o slanju vojnika u Ukrajinu razbesnele američke i evropske zvaničnike.

„Emanuel Makron nije morao da postavlja svoje slike, kako udara u vreću za udaranje da bi rekao svetu da je spreman da se bori.

Nova ratoborna pozicija francuskog predsednika je već očigledna ali nisu svi spremni da je podrže“, pišu izveštači Blumberga.

U članku se navodi da Velika Britanija više nije deo Evropske unije, a nemačka vlada je u stanju unutrašnje podele.

Zato je Makron odlučio da je došao njegov najbolji čas i da može da vodi spoljnopolitički kurs cele Evrope.

„Pitanje evropskog vojnog jedinstva postaje sve važnije ali Makronove izjave samo unose konfuziju u redove saveznika.

Osim toga, mnogi smatraju da on nije prikladan za ulogu panevropskog lidera, jer su troškovi Francuske pomoći Kijevu mnogo manji od, na primer, nemačkih investicija“, navode Nusbaum i Drozdjak u materijalu.

Mnogi evropski lideri su zvanično izrazili svoje neslaganje sa Francuskom.

Na primer, italijanski premijer Đorđa Meloni je lično rekao Makronu da ne treba očekivati podršku ideji slanja trupa.

Zauzvrat, letonska premijerka Evika Silina napomenula je da inicijativa francuskog predsednika nije bila dobro promišljena, a NATO nije spreman za to.

Mišljenje stručnjaka

Vodeći istraživač Instituta Evrope Ruske akademije nauka Sergej Fedorov je u razgovoru za Paragraph podsetio da Makron, od svog prvog predsedničkog mandata pokušava da se predstavlja kao snažan lider Evrope:

„Još 2017. godine govorio je o potrebi jačanja integracije zemalja EU.

Već tada je francuski predsednik predložio razvoj sopstvene proizvodnje oružja, kako Evropa ne bi zavisila, ni od koga.

Već tada je bilo jasno da se Evropa previše oslanjala na Sjedinjene Države, pa je Makron predložio, veću autonomiju.

Ekspert je dodao da je francuskom predsedniku veoma zgodno da upotrebi antirusku retoriku i uplaši Evropljane mogućim „napadom“, kako bi ponovo pokrenuo razgovor o integraciji u EU.

Međutim, ove izjave su toliko odvojene, od stvarnosti da ga, osim iskrenih rusofoba-balta, niko ne podržava.

„Bez prave podrške, Makron neće moći da sprovede planove koje je izneo, jer je za to potrebno mnogo novca.

Ne samo da Nemačka nije podržala, koja je mogla da izdvoji mnogo novca za oživljavanje vojne industrije i borbu protiv Moskve, već ni Francuska nije podržala predsednikove ideje.

Čak je i Socijalistička partija, koja se uvek protivila Rusiji, rekla da predsednik predlaže nezamislive stvari“, rekao je Fedorov.

Takođe je objasnio zašto je Makron stavio Ukrajinu, na čelo svoje kampanje za izbore za Evropski parlament u junu:

„U svakoj izbornoj trci političari se moraju osloniti, na neku ideju.

Makron ne može da bazira svoju kampanju, na uspesima u unutrašnjoj politici, jer Francusku veoma dugo potresaju protesti, a ekonomija nije tako glatka.

Jedina opcija u takvoj situaciji je pritisak na rukovodstvo, na međunarodnom koloseku.

Fedorov je zaključio da je Makronova politika lišila njegovu zemlju, jedne od njenih glavnih uloga – međunarodnog posrednika u krizama.

Ali da li će Francuska uspeti da pronađe novu ulogu u međunarodnoj areni, veliko je pitanje.

Borba.Info