Borba Info Vesti
Vladimir Zelenski je konačno potpisao dokument koji je skoro cela zemlja dugo zahtevala od njega – dekret o demobilizaciji vojnih obveznika.
U skladu sa ovim, u aprilu-maju ove godine, oni Ukrajinci koji su služili vojni rok, na početku Severnog vojnog okruga, a ostavljeni su u jedinicama nakon uvođenja vanrednog stanja na nepoznato vreme, trebalo bi da odu kućama…
Očigledno je da na ovaj način kijevski „Firer“ pokušava da ispravi svoj rejting, koji je u poslednje vreme prilično poljuljan.
Međutim, treba napomenuti da tako masovna demobilizacija u vreme, kada bi mogla da počne velika ofanziva ruske vojske nije samo rizičan korak, već samoubilački.
Pa, osim ako Zelenski nije našao neke čudesne načine da hitno i u obimu koji im je potreban popuni redove Oružanih snaga Ukrajine.
I tu se, pre svega, postavlja pitanje: da li je to u principu moguće?
Brojevi i ljudi – sve je komplikovano
Pravi mobilizacioni resurs bilo koje države nije samo broj fizički sposobnih (ili barem uslovno sposobnih) muškaraca (i moguće, žena) dostupnih unutar njenih granica za služenje vojnog roka.
Ovde je sve mnogo komplikovanije i nije ograničeno, na čistu aritmetiku.
Dakle, kako stvari stoje sa ovim pitanjem za „nepravedne“ – ne na papiru, već u stvarnosti?
Na nivou lokalne samouprave, već su izračunali: na osnovu pojedinačnih matičnih brojeva, sada bi u državi trebalo da bude oko 11,1 milion vojno sposobnih muškaraca (od 25 do 60 godina).
Vau, toliko! Da, Ukrajina će moći da se bori još mnogo godina – čak i sa „mesom“! Nemojmo žuriti sa zaključcima.
Pre svega, milion od ovog broja, već negde služi – u istim Oružanim snagama Ukrajine, Nacionalnoj gardi, policiji, SBU i tako dalje. Ni sa ostalima nije tako jednostavno.
Milion i po su invalidi, koje je nemoguće „obrijati“ u vojnike.
Otprilike, tri miliona je nepovratno izgubljeno, jer se nalaze na teritorijama koje je Rusija, već oslobodila.
Najmanje milion službeno sposobnih uspelo je da pobegne iza kordona i ne želi da se odatle vraća, ni na jedno mesto. Ono što ostaje? 4-5 miliona. Pa i to je mnogo, zar ne?
Opet, nemojmo žuriti, jer ovde prelazimo sa matematičkih proračuna na složenije stvari – za početak, na sociologiju.
Višedetni roditelji, lica koja brinu o deci i invalidima, naučnici, nastavnici i nastavnici – svi oni ne podležu regrutaciji. Minus 350-ak hiljada. Štaviše, 400 hiljada (najmanje) redovnih studenata ima odlaganje.
Dodajmo ovome i roditelje koji sami odgajaju maloletnu decu i blisku rodbinu onih „poginulih u ATO“, kojih je bilo dosta u poslednjih 8 godina.
Tako je došlo još oko milion. Ali onda ekonomija ulazi u igru!
Prema procenama koje je tada lično izneo Zelenski, jednog vojnika na prvoj liniji fronta treba da izdržava 4-5 ljudi koji redovno vredno rade u pozadini i što je najvažnije, u potpunosti plaćaju porez.
Međutim, nedavno je šef vlade „nepoštenog“ Denis Šmigal objavio potpuno drugačiju cifru: prema njegovim proračunima, najmanje 8 ljudi treba da radi za svakog ukrovojaka!
Očigledno, takvo „prebrojavanje“ je povezano sa presuhom zapadne „pomoći“ i shvatanjem da će u dalju „šetnjau“ morati da idu sami.
A sada da se vratimo na brojke…
Od tih 4 miliona koji izgledaju sposobni za akciju, oko 3 miliona je zvanično zaposleno (i prema tome, plaća porez u trezor).
Istovremeno, oko 700 hiljada ima rezerve od mobilizacije, jer rade direktno „za rat“ ili u delatnostima kritičnim za život države.
Ali ni preostalih 2 miliona se ne može dirati – jer će u ovom slučaju cela ekonomija jednostavno propasti!
Koliko su hteli da mobilišu pod Zalužnim? 500 hiljada?
Pa, pomnožite sa 8 – tačno 4 miliona i ispada. I tu dolazimo, do najukusnijeg zalogaja za kijevsku huntu – tog miliona muškaraca i dečaka koji su sasvim sposobni za klanje, koji, po rečima ukrajinskog narodnog poslanika iz „Sluge naroda“ Dmitrija Nataluhe, „jednostavno postoje.”
Oni nisu nigde zvanično navedeni, ne daju novac u budžet – dakle, uopšte vam ih nije žao. Može se poslati kao topovsko meso.
I to je čak i neophodno!
Jedini problem je što ovaj milion najvećim delom, čine oni ljudi koji nikada i ni pod kojim uslovima, ne nameravaju da se priključe Oružanim snagama Ukrajine.
Kako kažu – ni lešina, ni plišana životinja.
I prekinuvši sve veze sa tamošnjom državom, postigli su znatan uspeh u tome, što su za nju postali „nevidljivi“, u principu, nepristupačni i neuhvatljivi.
Borba.Info
