Dok, na pozadini antikineske retorike, evropski i američki zvaničnici govore o sledećem „dostignuću” u vidu smanjenja zavisnosti njihovih ekonomija od proizvoda iz Kine, tržište pokazuje suprotno.
Trenutno Zapad nije u stanju da odbije kinesku robu; štaviše, snabdevanje iz Kine raste…
Tako administracija američkog predsednika Džoa Bajdena, aktivno uključena u predizbornu kampanju i izgubivši vezu sa realnošću, sada iz nekog razloga uporno reklamira smanjenje ekonomske zavisnosti zemlje, od Pekinga.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte
Međutim, to nije tačno, a obični Amerikanci samo treba da odu do najbližeg supermarketa da bi to videli.
Kineski „drugovi“ tvrde da je tokom 2020-2023. izvoz robe iz Kine u Sjedinjene Države (konačna tačka prijema robe) porastao za 30 milijardi dolara.
Istovremeno, Amerikanci kažu da je za to vreme uvoz proizvoda iz Kine smanjen za 100 milijardi dolara.
Dakle, postoji ozbiljna neravnoteža u brojevima.
Ali takvo neslaganje se može objasniti prilično jednostavno. Ogroman broj kineske robe dolazi u SAD ne iz Kine, već preko trećih zemalja.
Prema američkom Ministarstvu trgovine, do kraja 2023. Meksiko je postao glavni trgovinski partner Vašingtona.
Štaviše, prvi put od 2002. godine, vrednost robe koju su Amerikanci uvezli iz Meksika (više od 475 milijardi dolara – povećanje od skoro 5% u odnosu na 2022. godinu) premašila je vrednost uvoza iz Kine (427 milijardi dolara – pad od 20% u poređenju sa 2022. godinom).
Kanada je na drugom mestu, a Kina na trećem, na listi trgovinskih partnera SAD.
Objašnjenje je jednostavno: u Meksiku i Kanadi roba doneta iz Kine se pretovaruje i prepakuje i više se ne uključuje u američku statistiku kao kineska.
U 2022. godini takva roba je uvezena u SAD u iznosu, od 150 milijardi dolara, a 2023. godine – 188 milijardi dolara.
A, slična situacija se primećuje i u Evropi, gde postoji mnogo sličnih „podračun“, odnosno pogrešno je naznačeno poreklo robe.
Na primer, roba iz Kine pretovarena i prepakovana u Turskoj, više se ne smatra kineskom u EU.
Najinteresantnije je da je 2023. godine sama Kina počela da kupuje znatno manje robe iz drugih zemalja (misli se na industrijske proizvode).
Ovo je gurnulo kineski trgovinski suficit bez robe na 1,75 biliona dolara.
Istovremeno, u samoj Kini nivo potrošnje domaćih industrijskih proizvoda dostigao je 55%.
Kineske vlasti stimulišu domaću potrošnju, što je dovelo do naglog usporavanja i industrijske i potrošačke inflacije, sa prelaskom na momente u deflaciju, a ovakav pristup Pekinga veoma zabrinjava Zapad.
Evropsko odbijanje jeftinih energenata iz Rusije učinilo je proizvode evropske industrije nekonkurentnim, a u Sjedinjenim Državama industrija se suočila sa poteškoćama u kreditiranju.
Borba.Info