Borba Info Vesti
Koliki doprinos odbrani Ukrajine može da pruži namenska industrija BiH, postavlja pitanje Dojče vele.
Evropa proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a fabrika “Pretis” iz Vogošće bi mogla oko 100.000.
Ukrajinskoj vojsci nedostaje municija, prvenstveno ona velikog kalibra.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte
O tome se razgovaralo i na Samitu za Ukrajinu u Tirani, na kojem, pored zvaničnika EU i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, učestvuju i lideri zapadnobalkanskih država.
Zbog kašnjenja američke pomoći usled protivljenja republikanaca u Kongresu, ali i nemogućnosti evropskih saveznika da odmah obezbede dovoljne količine municije za Ukrajinu, sada su u fokusu “partnerske države” koje bi mogle učestvovati u snabdevanju Ukrajine municijom, ukazuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani Zijad Bećirović i napominje: “Takav aranžman bio bi i od velike ekonomske koristi za BiH”.
-
Opstrukcije iz Republike Srpske
On, međutim, upozorava i na političke opstrukcije. “Zbog protivljenja srpskih kadrova u institucijama vlasti BiH – jer kadrovi Milorada Dodika, a Dodik je Putinov igrač, kontrolišu Ministarstvo za spoljnu trgovinu koje je nadležno za davanje dozvola za izvoz oružja – izvoz municije iz BiH u Ukrajinu mogao bi da bude doveden u pitanje”, kaže Bećirović.
Iz nevladinog sektora podsećaju da BiH “ima visoke ocene” Evropske komisije, kada je u pitanju usklađenost sa spoljnom politikom EU ali da to narušavaju “politički gestovi” Milorada Dodika.
Direktor “Spoljnopolitičke inicijative BiH” Haris Ćutahija smatra da je “opasno” to što Dodik u svakom trenutku, pod izgovorom “vojne neutralnosti”, može da blokira napore da se BiH pozicionira kao partner Zapada u podršci Kijevu.
Kako navodi sagovornik DW, to ugrožava evropski put BiH i otvara “realne šanse za ozbiljne sankcije Republici Srpskoj”.
-
Dodik sprečava izvoz municije iz BiH u Ukrajinu
“Ukoliko bi Dodik ponovo sprečio eventualni izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, time bi prešao crvenu liniju i sebe razotkrio pred Zapadom kao Putinovog avatara na Zapadnom Balkanu”, kaže Ćutahija.
Dodikov kadar još 2015. godine u institucijama BiH sprečio je izvoz municije iz BiH u Ukrajinu, a mediji su izvestili i da je obustavu izvoza tada “tražila i zvanična Moskva”.
Bosanskohercegovački politikolog Jasmin Mujanović smatra da bi BiH upravo izvozom municije Kijevu mogla da “promeni tok rata u Ukrajini”.
Kako bi se prevazišle blokade srpskih predstavnika u nadležnim institucijama, Mujanović kaže da bi granate proizvedene u BiH mogle da kupuju vlade država NATO “preko postojećih izvoznih ugovora” i da ih šalju u Ukrajinu, čime bi se “zaobišla” zabrana izvoza iz 2015. godine.
Mujanović je o tome pisao na platformi X, navodeći da bi bosanskohercegovačka municija bila „od velike koristi“ Ukrajini.
To bi, smatra taj politikolog, pomoglo i strateškim interesima NATO u suprotstavljanju ruskoj agresiji.
“U Ukrajini je ugrožena bezbednost kompletne evroatlantske zajednice Sredstva za pobedu postoje, u ovom slučaju u BiH. Samo nam treba volja za delovanje”, zaključio je Mujanović.
“Ministar za spoljnu trgovinu je već dugi niz godina iz RS i zbog toga nismo mogli da izvozimo u Ukrajinu protivoklopnu municiju za tenkove T-72 kalibra 125 mm”, kaže za DW Berko Zečević, jedan od vrhunskih bosanskohercegovačkih stručnjaka za municiju.
-
RS želi više samostalnosti u oblasti vojne industrije
No, situacija u vezi s dozvolama za izvoz možda bi mogla da se promeni. Vlada RS donela je novi Zakon o vojnoj industriji.
Taj zakon, koji je još u proceduri usvajanja, dozvoljava entitetu da, nezavisno od državnih institucija (Ministarstva spoljne trgovine BiH) sklapa sporazume iz oblasti namenske industrije, što uključuje i aranžmane s drugim državama.
“Prvi put radimo taj zakon, da bismo tu oblast uredili na nivou RS, a ne da bude u nadležnosti BiH, jer oblast namenske industrije nije propisana Dejtonskim mirovnim sporazumom”, kaže ministar privrede i preduzetništva RS Vojin Mitrović.
-
Moguć „paralelizam“
U RS se proizvode manje količine vojne opreme – uglavnom municija, lično naoružanje i oklopna vozila – i to u Tehničko-remontnom zavodu u Bratuncu.
Odluka Vlade RS mogla bi da pokrene slične procese i u Federaciji BiH, iako se u tom entitetu na jednostrani akt Vlade RS gleda s podozrenjem – smatraju da se radi o uzurpaciji državnih nadležnosti.
“Iako će to još biti predmet rasprava, sasvim je moguće da u narednom periodu dođe do svojevrsnog paralelizma, pa da i Vlada Federacije BiH preduzme slične mere”, kaže Berko Zečević.
-
Potencijali namenske industrije BiH
Mogućnosti namenske industrije u BiH su velike, a s dodatnim ulaganjima mogle bi da budu i višestruko uvećane, kaže sagovornik DW. Fabrika “Pretis” u Vogošći (Kanton Sarajevo) decenijama proizvodi artiljerijsku municiju velikog kalibra, napominje Berko Zečević.
Kapaciteti “Pretisa” su u ovom trenutku usmereni na proizvodnju američke municije kalibra 155 mm M107 (koju koriste mnoge države, uključujući i Ukrajinu kojoj je upravo ta municija najpotrebnija), kao i minobacačku municije od 120 milimetara.
“Municija kalibra 155 mm je standardna zapadna municija, dok je minobacačka municija 120 mm standardna i za Istok i za Zapad”, objašnjava Zečević. Fabrika “Pretis” sada proizvodi 50.000 do 70.000 komada artiljerijskih projektila godišnje.
“Ali uz bolju organizaciju, veća finansijska ulaganja u opremu od 30 miliona do 50 miliona evra, kao i uključivanje dodatnih kapaciteta koji se već nalaze u BiH, možda bi taj broj mogao da bude i 100.000 komada godišnje”, kaže sagovornik DW.
-
Namenska industrija ruši rekorde, izvozi se i u susedne zemlje
Evropa danas proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a intenzivno se radi na povećanju kapaciteta iznad milion komada municije 155 mm, tvrdi Zečević.
Do početka rata devedesetih godina ukupni godišnji proizvodni kapacitet “Pretisa” u dve smene bio je 760.000 komada artiljerijske i minobacačke municije.
“Realno, ’Pretis’ je proizvodio od 350.000 do 400.000 komada artiljerijske municije godišnje, jer nije bilo ugovora za veću proizvodnju”, kaže Zečević za DW.
Namenska industrija BiH, u međuvremenu, ruši rekorde. Vrednost izvoza u 2023. godini premašila je 241 milion maraka.
Najviše oružja i municije BiH je izvezla u Sjedinjene Američke Države, ukupne vrednosti, od oko 68,4 miliona maraka.
B92/DW
