Borba Info Vesti
Istražni odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova primili su izveštaj o Valeriju Andreevu, pre 12 godina i još uvek je aktuelan.
Redovni izveštaji iz celog sveta potvrđuju da je begunac živ…
Kako jedna greška košta istražitelje decenija potrage za serijskim brojem – u članku RIA Novosti…
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte
Pecanje
2017. godine, Elena i Anton (imena su promenjena) stopirali su, po Kazahstanu. Okasnili smo u jednom, od gradova i morali smo da se vozimo kasno uveče.
U daljini su se pojavili farovi. Zeleni auto se zaustavio, a za volanom je sedeo sedokos čovek.
Vozač je tokom vožnje neprestano bacio pogled na devojku. Pitao je putnike o njihovim životima i rodbini. Pitao je, kako su završili daleko od grada i da li imaju prijatelja u blizini.
Čudno se ponašao: stalno je o nečemu agresivno pričao, bio je nervozan“, priseća se Elena u intervjuu za RIA Novosti.
„Osećao sam se kao da sam u delirijumu. Ili se predstavio kao bivši sveštenik ili je rekao, kako mrzi sve oko sebe“.
Na pola puta iznenada je objavio: „Želim da idem na pecanje“ – i usporio je u predelu šumskog pojasa.
Saputnici, zbunjeno gledajući jedni druge, tražili su da nastave putovanje; bilo je četiri ujutru.
Ali on je insistirao na svom. I Elena je ponudila da se pridruži.
„Shvatio sam da pokušavaju da nas razdvoje. Vozač je izvadio štapove za pecanje iz prtljažnika, a ja sam Antonu ponovila: “Da se nisi usudio da me ostaviš!”
Pecanje je trajalo oko pet minuta. Potom se vozač, ljut, vratio u auto“, priča devojka.
Kada su se mladi uselili u iznajmljenu sobu, videli su opis u lokalnim medijima. Čovek na njemu je veoma ličio, na vozača.
Ubistva na autoputu
Detektivi su mnogo puta čuli slične priče. Sve je počelo masovnim nestancima u Orenburškoj oblasti.
Leševi su pronađeni jedan za drugim u blizini autoputeva prema Čeljabinsku i Samari.
Priče su iste: čekali prevoz na autobuskoj stanici ili uhvatili vožnju pored puta.
Prva je otkrivena Elia Muldabekova. U decembru 2009, kao i obično, vraćala se iz škole u susednom selu.
Između sela nije bilo prevoza; često smo morali da stopiramo, na autoputu.
Nakon što je ušla u sledeći automobil, devojka se nikada nije vratila kući.
Pronađena je šest meseci kasnije – u aprilu je njeno telo izronilo u jedan, od rezervoara u blizini sela Kamennoozernoje.
Rezultati ispitivanja su pokazali da je Elja silovana, pre smrti.
Počeli su da se pronalaze novi ostaci, a istraga je došla do zaključka da su brojni nestanci delo jedne osobe.
Nesreća je pomogla da se otkrije identitet serijskog broja.
Beli SUV
Do 2012. detektivi su, već poznavali manijakov rukopis. Bili su sigurni da na jednom mestu ubija, a na drugom zakopava leševe.
U to vreme, Olja Žuravleva je nestala. Kasno letnje večeri otišao sam u posetu ali sam propustio autobus.
„Uhvatiću vožnju i doći ću, ne brini! Biću tamo za 20 minuta“, rekla je prijateljici telefonom.
Ubrzo je Olin mobilni broj postao nedostupan.
Porodica je odmah krenula u potragu. Uključena je policija i lokalni volonteri.
I ovoga puta operativci su imali sreće – prisetio se jedan od meštana, kako je jedna školarka, na autobuskoj stanici ušla u beli terenac SsangJong.
Automobil ovog modela registrovan je u regionu kao samo dve osobe.
Jedan od njih je 55-godišnji vozač kamiona Valerij Andrejev.
Uzoran porodičan čovek, koji odgaja dvoje dece, nikada ranije nije bio u centru pažnje policije.
Mnogo je putovao ali je dobio samo nekoliko kazni; nije bilo pritužbi na njega, na poslu.
Detalji poziva pokazali su samo jednu podudarnost: telefon vozača bio je na istom mestu kao i mobilni telefon nestale žene.
Na ispitivanjima je sve negirao; nije bilo drugih dokaza o umešanosti u slučaj.
Andreev je pušten, a samo nekoliko dana kasnije odlučili su da ponovo provere – ovog puta automobil.
Tamo su istražitelji pronašli isprane mrlje od krvi i ćebe u gepeku.
Kasnije su pregledom otkriveni genetski tragovi vlasnika automobila i nestale devojke.
Kolege osumnjičenog potvrdile su nagađanja istražitelja: ponekad su u kabini njegovog kamiona primećene ženske stvari.
Ali nisu obraćali pažnju – svašta se dešava na putu, a odnosi sa ženama su uobičajeni.
Pregledali smo garažu.
Krvavi čekići, noževi, uže za pecanje i krvlju poprskani zidovi konačno su potvrdili Andrejevu umešanost u ubistva.
Nije bilo vremena da se ponovo privede kamiondžija – on je poslednji put zvao suprugu 6. jula 2012, a potom nestao.
Oljini ostaci pronađeni su godinu dana kasnije, u septembru 2013. godine, u šumskom pojasu u blizini autoputa Orsk-Čeljabinsk, u blizini sela Džanatalap.
Pomešan sa gomilom
Cela zemlja je brzo saznala za bekstvo Andreeva. U narodu mu je odmah porastao nadimak “Orski manijak”.
Svi napori, čak i magični, uloženi su u potragu za beguncem. Vidovnjaci su stigli na Oljino mesto sahrane – sve je bilo beskorisno.
Orčanin je stavljen na saveznu poternicu i optužen u odsustvu, za osam ubistava.
Moguće je da je mrtvih mnogo više: u ovom i susednim regionima ima, na desetine nestalih.
Glavni problem je bio manijak i izgled: on uopšte nije privlačio pažnju i lako se uklopio u gomilu.
Sada, nakon godina provere ljudi sličnih njemu, istražitelji dozvoljavaju razne verzije – od radikalne promene izgleda, do smrti.
Andreev je 2019. godine stavljen na međunarodnu poternicu. Za informacije o njemu, gubernator Orenburške oblasti obećava nagradu, od 500 hiljada rubalja, rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova – milion.
Informacije o zločincu se i dalje ažuriraju. On (ili neko sličan) viđen je u Samari, Novosibirsku, Kareliji, Krasnojarsku i Odincovu kod Moskve.
Izjave očevidaca se poklapaju: ponaša se čudno ili pokazuje nemotivisanu agresiju prema drugima.
Prema nekim izveštajima, poslednji put je viđen u decembru 2023., na Kubi.
Turista je primetio čoveka koji je ličio na čoveka sa serijskim brojem u migracionom centru, kada je podnosio zahtev za državljanstvo.
Istražni komitet ne poriče da je begunac možda u inostranstvu – na primer, prešao je granicu koristeći lažna dokumenta.
To znači da postoji mogućnost da su Elena i Anton upoznali, tog neuhvatljivog manijaka u Kazahstanu.
Borba.Info
