Borba Info Vesti
Lane je u decembru Državni zavod za statistiku (DZS) Hrvatske objavio je podatke da je 2021, prilikom popisa stanovništva, u Hrvatskoj bilo približno 2,4 miliona stanova ili 6,5 posto više u odnosu na prethodni popis stanovništva 2011. godine.
Iako je ukupan broj stanova narastao, broj nastanjenih stanova smanjio se 4,2 posto, dok se broj privremeno nenastanjenih, odnosno praznih stanova povećao čak 43 posto.
Prema podacima DZS-a, u Hrvatskoj je oko 600 hiljada praznih stanova te 231.000 kuća za odmor (vikendica) u kojima, po logici stvari, ljudi borave povremeno, jer su izvan njihovih prebivališta, piše Indeks.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte
Zašto su svi ti stambeni prostori prazni, čemu služe i koga čekaju da ih nastani, dok mnogi mladi (pa čak i oni sredovečni) nemaju mogućnosti da sebi priuštite kupovinu ili bar najam stana? Prazni stanovi u “ispražnjenim” krajevima.
Problem je za N1 komentarisao profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Gojko Bežovan, koji ističe da je struktura tih nenastanjenih stanova šarolika i vrlo složena.
Neki su, naime, u onim delovima zemlje iz kojih su ljudi proteklih desetak godina masovno iseljavali – Slavoniji, Lici, Dalmatinskoj zagori – a ponovno naseljavanje tih prostora u budućnosti nije izvesno.
No, većina praznih stanova je u gradovima. Procena je da ih u Zagrebu ima oko 50 hiljada.
“Ti stanovi u gradovima trebali bi biti u fokusu, da se vidi zašto su prazni. Deo ih nije useljiv jer su moguće u lošem stanju, neodržavani i zapušteni.
Kod dela tih stanova moguće je da postoji i nerešeno vlasništvo pa su stoga nezanimljivi”, kazao je Bežovan. Kupljeni da bi bili nenastanjeni
Ljudi u Hrvatskoj, po njegovom mišljenju, nemaju poverenja da ulažu na tržištu kapitala nakon što je ono krahiralo tokom krize 2008. godine. Umesto toga, ulažu u nekretnine.
“Značajan deo tog ‘praznog’ stambenog fonda nastao je upravo zbog ulaganja u nekretnine u velikim gradovima. Trebao bi određenim merama podsticati da se takvi stanovi daju u najam”, kaže Bežovan.
Razlog silovitom porastu broja praznih stanova – za 43 posto – od 2011. do 2021. godine Bežovan najprije vidi u iseljavanju ljudi u inostranstvo.
No, delom i zbog velikog broja novosagrađenih stanova, osobito onih luksuznih, koji nisu ni kupljeni da bi bili nastanjeni, nego da bi se očuvala ili povećala vrednost kapitala. I stan u Zagrebu može biti vikendica
Upozoravajući na jedan apsurd, ustvrdio je da i stanovi u Zagrebu mogu biti – vikendice.
“Ako kupite stan u nekom primorskom mjestu, kroz neko vreme moraćete da platite porez na vikendicu. Vi ćete reći da je to stan, a ne vikendica. Ali to je vikendica, bez obzira o kakvoj formi se radilo.
Nije samostalni objekt poput vikendice, ali je stan u kojem nemate prebivalište i stoga morate plaćati porez na vikendicu. Tako to funkcioniše u mestima na Jadranu koji od toga imaju prihode.
A, kad tamošnji ljudi kupe stan u Zagrebu (ne da bi živeli u njemu), niko od njih ne traži da ovde plate porez na vikendicu.
Značajan je i broj naših ljudi u inostranstvu koji kupe nekretninu u Hrvatskoj.
Oni su nastanjeni napolju, a mi koji ovde radimo, zarađujemo, plaćamo doprinose i ostalo na neki način održavamo i njihove nekretnine vrednim i funkcionalnim.
A, ni oni na to ne plaćaju nikakav porez”, kaže. “Ozbiljna bi država razmislila…”
Fenomen praznih stanova nije, dakako, specifičan samo za Hrvatsku. Bežovan naglašava da toga ima u celoj Evropskoj uniji, a pogotovo u mediteranskim zemljama – Portugalu, Španiji, južnim delovima Francuske, Italiji, Grčkoj…
“Te su države donele mere kako bi vlasnike podstakli da stave na tržište te stanove sagrađene za stalno stanovanje ili da ih barem daju u najam.
Štaviše, daju i podsticaje onima koji imaju prazne stanove ali nenastanjive, da ih obnove uz uslov da ih potom daju u najam.
To je politika kakvom se bave i druge evropske zemlje, ne samo ove. U Hrvatskoj takvo nešto niti je tema rasprava niti ikoga ozbiljno zanima”, ističe.
“U situaciji nepriuštivog stanovanja, kakvo imamo u Hrvatskoj, ozbiljna bi država”, dodaje, “razmislila o davanju podsticaja ili povoljnih kredita da se i neupotrebljivi poslovni prostori, koji izvorno nisu građeni za stanovanje, prenamenuju u stambene.” Podbiokovski primer(i) za porez na nekretnine
Porez na nekretnine čim bi se pojavio na dnevnom redu izazivao bi oprečna stajališta. Mnogi smatraju da bi se njime unijelo reda u golemi i haotični stambeni fond.
“Uvođenjem tog poreza ponešto bi se postiglo, ali prethodno bi trebalo napraviti reviziju postojećeg stambenog fonda koji se daje za stanovanje, da vidimo kako stoje stvari.
Ako, na primer, s jedne strane Biokova, one primorske, imate naselje Bratuš, gde nekretnine vrede kao suvo zlato, a s druge strane Biokova Župu Biokovsku, gde nekretnine gotovo da ne vrede išta, kako ćete onda oporezivati ovome pri moru, a kako onome iza Biokova?
Hoćemo li ga uopšte oporezivati ili mu dati podsticaje da mu nekretnina ne zaraste?
To su neka pitanja na koja treba imati odgovore pre nego što se krene u uvođenje poreza na nekretnine.
Druge su države tome posvetile pažnju, rade ozbiljno na tim temama, a mi o tome nismo spremni niti suvislo da razgovaramo.
Koga je ovdje briga što je stanovanje nepriuštivo i što mladi ljudi zbog toga ne mogu da zasnuju porodicu i sele iz Hrvatske?” zapitao se Bežovan.
B92
