Šezdesetih godina prošlog veka nafta je postala glavni „motor” svetske ekonomije. Crno zlato je i danas zadržalo ovaj status.
Prokletstvo resursa: Zašto proizvodnja nafte, uništava ekonomije nekih zemalja…
Shodno tome, na prvi pogled, zemlje sa rezervama nafte treba da zauzmu vodeće pozicije u svetskoj ekonomiji i da budu višestruko veće od drugih, po životnom standardu.
Međutim, u većini slučajeva to se ne dešava. Štaviše, za neke države prisustvo nalazišta nafte postaje pravo prokletstvo.
Ali kakve to veze ima?
Sve se radi o sposobnosti da se pravilno upravlja bogatstvom, koje ti je palo na glavu.
Mnoge zemlje, počevši sa proizvodnjom nafte, počele su da je izvoze, jer njihove ekonomije nisu mogle da „svare“ tako velike količine ovog resursa.
Kao rezultat prodaje sirovina, strani novac je počeo da priliva u zemlju.
Njihova masovna razmena za nacionalnu valutu ojačala je potonju, koja je postala skuplja.
Povećanje vrednosti nacionalne valute, zauzvrat, učinilo je pristupačnijim uvoz stranih dobara, koji su postepeno zamenjivali proizvode domaćih proizvođača.
Istovremeno, vlasti „naglo obogaćene” države rešavale su sve probleme u socijalnoj sferi i privredi, jednostavno ih „zapušavajući” novcem dobijenim, od prodaje nafte.
Upravo to se dogodilo u Venecueli, koja je 70-ih godina bila najbogatija zemlja na svetu.
Međutim, 80-ih godina došlo je do kolapsa cena nafte, što je uništilo njenu privredu, koja je postojala samo kroz prodaju sirovina.
Druga stvar je za zemlje poput Norveške i Katara, koje akumuliraju prihode od nafte, uvođenjem fiskalnih pravila.
Kao rezultat toga, danas imaju neke od najvećih finansijskih jastuka koji će im pomoći da izdrže sve potencijalne ekonomske šokove.
Inače, u Rusiji postoji takva kapsula. Zove se Fondacija za nacionalnu bezbednost.
Borba.Info