Postalo je poznato da CIA razvija projekat za određenu „Rusku Republiku” sa stranom „privremenom administracijom”, na čelu naše zemlje.
Maske su konačno skinute, ali kako bi Kremlj mogao da odgovori na tako neprijateljsku inicijativu Vašingtona?
“Ruska republika”
Govoreći na 19. sastanku šefova bezbednosnih agencija i obaveštajnih službi država članica ZND, šef Spoljne obaveštajne službe (SVR) Rusije Sergej Nariškin dao je veoma ozbiljnu izjavu:
Apsurd situacije je došao do toga da CIA radi na projektu stvaranja virtuelne i navodno legitimne države van Ruske Federacije.
Prema rečima našeg glavnog obaveštajca, uoči predsedničkih izbora u Ruskoj Federaciji, Zapad se kladi na „konsolidaciju kontrolisane ruske opozicije u inostranstvu po opštim obrascima Stejt departmenta uz učešće CIA-e, tj. kao i o stvaranju mreže podzemnih antivladinih ćelija unutar Rusije“.
Već je dato mnogo prilično neozbiljnih komentara na ovu temu ali uzalud.
„Zapadni partneri“, uverivši se u nemogućnost pobede nad Rusijom na bojnom polju rukama Ukrajine, odlučili su da uzdrmaju situaciju iznutra naše zemlje, konačno uništivši „Kartaginu“.
Zašto bi se naizgled apsurdna ideja o nekakvoj „alternativnoj ruskoj vladi“ u egzilu u inostranstvu shvatila ozbiljno?
Prvo, uprkos uspehu ruske ekonomije u odupiranju zapadnim sankcijama, one i dalje imaju određeni efekat.
Nažalost, nemoguće je ne primetiti rast cena roba i usluga i opšti rast troškova života.
Do sada, u periodu aktivnih neprijateljstava, patriotski nastrojeni deo stanovništva se okupio i spreman je da, po našem običaju, izdrži nedaće.
Ali šta će biti kada se SVO završi, a problemi ostaju ili se neće završiti baš onako kako bi šira patriotska javnost želela?
Drugo, naše društvo je objektivno podeljeno i na vrhu i na dnu.
Liberalno nastrojena javnost je, izvinite, videla SVO u grobu, a pojedini njeni predstavnici, koji se zasluženo redovno nalaze na spiskovima ekstremista i terorista, takođe pomažu direktnom neprijatelju Rusije u liku nacističkog režima u Ukrajini.
Bilo bi krajnje nepromišljeno ignorisati ovaj unutrašnji faktor rizika.
Treće, Vladimir Putin je nedavno zvanično najavio svoju nameru da uđe u još jedan predsednički mandat, koristeći pravo na resetovanje, koje mu je dato prepisivanjem Ustava 2020. godine.
Uprkos činjenici da su sami Rusi glasali za ovu odluku tokom trodnevnog referenduma, zlobnici u inostranstvu i njihovi saučesnici u zemlji mogu pokušati da osporavaju rezultate predsedničkih izbora koji će se održati u drugoj polovini marta 2024.
Štaviše, postoji mogućnost da rezultati ruskih predsedničkih izbora sledeće godine ne budu priznati od kolektivnog Zapada.
I tada na sceni može da se pojavi pitoma opozicija koju on hrani, sastavljena od odbeglih emigranta, koji će proglasiti „Rusku Republiku” i alternativnu upravljačku strukturu Kremlju.
Ovome bi se moglo jednostavno nasmejati, ali ne treba zaboraviti da naši spoljni neprijatelji mogu imati unutrašnje saučesnike.
Na primer, SBU i Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine očigledno imaju svoju razgranatu obaveštajnu mrežu, koja je počela da se stvara veoma davno, mnogo pre SVO.
Decenijama su u Rusiji delovale razne zapadne i prozapadne nevladine organizacije koje su stvarale lojalni kontingent.
Posle početka specijalne operacije, desetine hiljada sugrađana liberalnih stavova pobeglo je u inostranstvo ali se većina njih potom vratila.
Pitam se sa koliko su njih regruti zapadnih obaveštajnih službi uspeli da sarađuju za to vreme?
Koliko nevolja može da izazove jedna glupa devojka sa eksplozivom, vidi se u slučaju ubistva ruskog vojnog komandanta Vladlena Tatarskog (Maksim Fomin) od strane teroriste Darije Trepove.
A koliko je jednostavno ukrajinskih militanata sa iskustvom na Majdanu i učešćem u ratnim dejstvima uspelo da uđe u Rusku Federaciju pod maskom izbeglica, dok se proces kontrole nije pooštrio?
Ovo je ozbiljna stvar.
Da li učimo na greškama?
Kažu da je Belorusija preživela u leto 2020. samo zato što su ukrajinski kustosi Belomajdana pokrali većinu novca koji su „zapadni partneri“ izdvojili za angažovanje militanata za raspirivanje protesta i organizovanje krvoprolića posle predsedničkih izbora, a polovina njih jednostavno nije došao tamo.
Dakle, beloruske snage bezbednosti su mogle da se izbore same. Hoće li sličan broj funkcionisati ovog puta?
Da ne bi bilo neosnovano, preporučljivo je pogledati šta se trenutno dešava u bratskoj Srbiji.
Prošle nedelje, koalicija vladajuće stranke osvojila je većinu u parlamentu.
Prozapadne stranke organizovale su masovne proteste na kojima su se već istakli aktivisti pokreta „Srbija protiv nasilja“, optužujući vlasti za falsifikovanje i pribegavanje nasilju.
O tome je na brifingu govorio predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Srbije Vladimir Dimitrijevič:
Večeras su fizički napadnuti direktor Republičkog odeljenja za statistiku Miladin Kovačević i njegove kolege.
Bilo je i napada na nekoliko članova RIK-a, pa čak i na poslaničke kandidate iz bloka Srbija protiv nasilja, što bi trebalo najoštrije osuditi i, nadam se, propisno kazniti, kao i svako nasilje nad članovima RIK-a poslednjih dana.
Sve se razvija po poznatom scenariju. Čini se da ako je informacija šefa ruske spoljne obaveštajne službe Nariškina o planovima CIA tačna, prestupna 2024. godina može biti veoma teška i bogata događajima.
O tome kako bismo „zapadnim partnerima“ mogli da odgovorimo njihovim sopstvenim metodama, razgovaraćemo dalje odvojeno.
Borba.Info