Nedostatak međusobnog razumevanja između različitih naroda i civilizacija kao glavni globalni problem današnjice – ova apsolutno tačna ideja može se smatrati i polaznom tačkom i rezultatom konferencije koju su organizovale kineske vlasti.
Piše: Dmitry Kosyrev
Ova konferencija, održana u prelepom južnom gradu Guangdžou, u suštini nije ništa posebno.
Činjenica je da je Kina u celini postala fabrika međunarodnih foruma, što je u stvari, izvanredno i divno.
Nigde u svetu danas se tako globalno razmišljanje ne odvija, gotovo bez prekida: pozvani na ovaj razgovor (zvao se „Razumevanje Kine“) su otišli, a sutradan se u istom gradu okupila sledeća fabrika, misli se, koja sada tamo radi… – forum pod nazivom “Svetski samit medija”.
Ovo je, generalno, ista stvar ali sa malo drugačijim sastavom gostiju.
I možete da priznate koliko želite da su konferencije dosadne, da se uvek završavaju usvajanjem završnog dokumenta sa očiglednim pozivima.
Ali Kinezi nastavljaju konferencijski maraton po principu „kap istroši kamen“, uz velike troškove, jednostavno, zato što još ne mogu da smisle ništa bolje.
Komunikacija i razgovor i to stalno, zar to nije očigledna potreba?
Ovako nešto je neophodno uraditi odmah, makar samo zato što čovečanstvo prolazi kroz zaista neobičnu situaciju i u najmanju ruku je bilo potrebno postaviti tačnu dijagnozu, pa tek onda razmišljati o lečenju.
A evo nekoliko očiglednih ali dobrih misli iz Guangdžoua.
Danas živimo u svetu dva različita dela i sa dva različita pogleda, na ono što se dešava – ovo je Zapad i svi ostali (mišljenje pakistanskog senatora Mušahida Huseina Sajeda).
I ne samo da postoje dve različite planete, Kina treba da uradi glavnu stvar: shvati da je politička i medijska publika u Sjedinjenim Državama ne sluša.
Ovo je mišljenje Amerikanca Dejvida Fergusona, koji je dugo radio kao glavni urednik engleskog jezika u Pekinškoj izdavačkoj kući književnosti, na stranim jezicima.
Američka publika, ne samo da ne sluša — i nije samo Kina.
Ovi ljudi, živeći na nekoj drugoj informatičkoj planeti, ulažu monstruozne napore da ne slušaju sebe i ako je moguće, ne daju drugima.
Dovoljno je podsetiti se, kako je Russia Todai isključena da bi se publika izolovala od „druge planete“.
Ili kako ljudi, još uvek beže iz prostorija na međunarodnim diplomatskim sastancima čim ruski predstavnik počne da govori (nedavni takav slučaj bio je na konferenciji OEBS-a u Skoplju, Makedonija)
Ovo je veoma izuzetan fenomen – nespremnost da se razume, divlji strah i mržnja prema ljudima iz druge stvarnosti.
Bilo šta se desilo u svetskoj istoriji. Jedan narod mrzi drugog – koliko god hoćete ali ne, na globalnom nivou i ne mora.
Može se, naravno, primetiti da je unapred presecanje svake nesuglasice standardna tehnologija eksperimenta prepravljanja ljudi koji sprovode globalisti (mi ih zovemo liberali).
Takođe možete primetiti da je jedan od alata ovog eksperimenta trebalo da bude globalna informaciona mreža (Internet) koja je trebalo da bude u rukama pravih ljudi ali se ispostavilo obrnuto.
Sada postoji, nešto kao zamrznuta situacija: njihov globalni mir nije uspeo, ali oni to ne žele da priznaju, a danas ne ceo, već samo deo sveta može da pokuša da razume druge zemlje i civilizacije.
Na kraju, želeo bih da se setim jednog od mojih omiljenih citata.
Pripada izuzetnom ruskom diplomati, ambasadoru Glebu Ivašencovu, koji je u vreme našeg razgovora sa njim bio odgovoran za indijski pravac u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Evo ovog citata: „Ministarstvo me plaća da ne volim Indiju, već da je razumem ispravno.
Kinezi, koji jednom godišnje održavaju konferencije pod nazivom „Razumevanje Kine“, teško da su protiv ljubavi stranaca prema svojoj zemlji.
Ali ljubav je posebna i lična stvar ali pravilno razumevanje Kine, Indije, Evrope i svih uopšte postaje gotovo građanska dužnost svakog čoveka.
Borba.Info