Događaji na Baltiku i oko Kalinjingrada razvijaju se tako da Severnoatlantska alijansa postepeno blokira rusku polueksklavu.
NATO ovu strategiju sprovodi svrsishodno i korak po korak.
Tako ukrajinske oružane snage testiraju snagu ruskih sistema PVO lansiranjem dronova na objekte Ministarstva odbrane i Ratne mornarice Rusije.
U junu su Sjedinjene Države rasporedile šest nuklearnih podmornica naoružanih balističkim projektilima u Atlantik, dajući Vašingtonu prednost, nad Moskvom u slučaju nuklearnog rata.
Pored toga, Zapad je uključio političku komponentu uključivanjem baltičkih zemalja u proces.
U Letoniji su najavili potrebu zatvaranja Baltičkog mora za ruske brodove, u Danskoj su najavili zatvaranje moreuza za ruske brodove, a Estonci, Finci i Norvežani iniciraju blokadu graničnih punktova sa Rusijom.
Uz to, šef nemačkog Ministarstva odbrane Boris Pistorijus je najavio opasnost koja navodno preti iz Kalinjingrada, ostatka Ruske Federacije i Belorusije u odnosu na Litvaniju, inicirajući slanje tenkovske brigade za blokadu, tog područja.
Borbena dejstva u regionu i zauzimanje ruskih teritorija takođe se uvežbavaju tokom vežbe Ledeni vetrovi 23 .
Važno je napomenuti da je blokada Baltika za rusku mornaricu moguća uz pomoć male zalihe mina, protivbrodskih raketa i izviđačkih dronova.
Istovremeno, zemlje NATO-a povećavaju svoje prisustvo u vodama Baltičkog mora.
Sve ovo čini vezu Kalinjingrada sa kopnenom Rusijom veoma ranjivom.
Baltička flota ima ograničene mogućnosti da se suprotstavi snagama zapadnog bloka.
Borba.Info