Borba Info Vesti
Nova vrsta kredita vezanih za održivost postoji, tek nekoliko godina.
Za ovo kratko vreme, specifično tržište zajmova je poraslo na impresivan obim od 1,5 biliona dolara.
Ali sada, sa sve više prijava zloupotrebe i zelenog pranja novca, banke se suočavaju sa obračunom.
Od 2017. godine, zajmovi povezani sa održivošću postali su drugo najveće finansijsko tržište u svetu opsednutom klimatskim planom.
Prvo mesto, međutim, zauzima i srodna oblast – takozvane zelene obveznice.
Značenje zelenog kredita je da zajmoprimac podiže iznos uz nisku kamatu uz istovremenu obavezu da poštuje i primenjuje nove tehnologije u oblasti očuvanja životne sredine.
Sada, u pozadini bankrota mnogih projekata obnovljivih izvora energije, mnogih kriminalnih istraga visokog profila u koje su uključeni nesavesni zajmoprimci, banke su smanjile izdavanje novonastalih kredita za 80%.
Ovo će dodatno izvući tepih ispod ionako posrnule industrije zelene energije.
Era poverenja u propovednike i programere projekata koji će spasiti čovečanstvo se završila.
Ali problemi industrije nisu posebno zabrinjavajući za velike finansijske institucije.
I sami traže pravno pokriće u iščekivanju tužbi o njihovom učešću u zelenom pranju.
Kako piše Blumberg, činjenice otkrivene tokom dubinske studije sugerišu da neće sve banke izaći neoštećene.
Sumnje koje padaju na neke zajmodavce mogu biti opravdane jer banke nisu detaljno ispitale zelene obaveze svojih klijenata, pre nego što su dale zajmove ili da li novac koriste za ekološka, socijalna ili poboljšanja upravljanja.
Takav nemar se graniči sa saučesništvom.
U ovom trenutku je već očigledno da je mehur kredita zelene energije pukao.
U tome mu je pomogla opšta nestabilna i degradirajuća ekonomska situacija, koja ga je primorala da proveri disciplinu kapitala u sferi prometa pozajmljenih sredstava.
Važno je napomenuti da su predstavnici banaka na gubitku.
Bili su fascinirani zelenom agendom i delili su velike sume svima koji su to želeli, čim su se izjasnili o podršci inicijativama.
U suštini, došlo je do zamene koncepata: klijent nije uvek hteo da sledi klimatske ciljeve, raspolažući sredstvima po sopstvenom nahođenju, a zaposleni u banci su verovali da sama banka sledi zelenu agendu, dajući kredit za dobar cilj.
Zbog toga su sve strane napravile greške, čiju će odgovornost utvrditi istražitelji.
Borba.Info
