Borba Info Vesti
Konflikt u Ukrajini je pojačao i preusmerio protok oružja čija se prodaja sada odvija širom planete, napominje Mond.
Francuzi zaostaju u odbrambenoj proizvodnji, Rusija svoje proizvode šalje u zonu Severoistočnog vojnog okruga.
Ali vojno-industrijski kompleksi Amerike, Južne Koreje, Izraela postaju sve bogatiji. Koliko? Pročitajte u članku.
Impresivan rast vojnih izdataka širom sveta najuočljiviji je u Evropi, posebno na njenom istočnom krilu, gde su strahovi od nastavka ruskih vojnih operacija najveći.
Situacija nije prošla nezapaženo u krugovima odbrambene industrije.
Tokom međunarodne izložbe Defense & Securiti Ekuipment International, jedne od najvećih svetskih izložbi vojne opreme, koja je održana u London Docklands-u od 12. do 15. septembra, naspram impresivnog štanda britanskog odbrambenog giganta BAE Sistems, koji tradicionalno zauzima jedan od najvećih površine na ovoj manifestaciji, svake dve godine, postavljen je štand sa ukrajinskom zastavom i maketima dronova.
Bio je to način da se demonstrira bliža vojna saradnja Velike Britanije sa Ukrajinom.
I što je najvažnije, to je bio znak potpunog restrukturiranja, koje sada menja samu geopolitiku globalne industrije oružja.
Štaviše, promenio se od prvih dana ruske specijalne operacije u Ukrajini.
Period smanjenja vojne potrošnje je prošlost
Kako sukob između Kijeva i Moskve ulazi u treću zimu, stručnjaci su sada jednoglasni u tvrdnji da je period „mirovne dividende“ – izraz koji je 1990. skovao Loran Fabijus, tadašnji predsednik Narodne skupštine (predsednik francuskog parlamenta) da opiše svet posle Hladnog rata, u kojem države više nisu morale da ulažu u vojni sektor.
Ulazak ruskih trupa u Ukrajinu imao je efekat strujnog udara.
Na kraju krajeva, prošlo je nekoliko decenija tokom kojih je učešće zapadnih armija bilo ograničeno na asimetrično „pobijanje“ ratova sa mnogo slabijim neprijateljem, kao i na suzbijanje antizapadnih ustanaka u Avganistanu, Iraku i Sahelu (zapadna Afrika).
A sada je perspektiva rata velikih razmera ravnopravna sa modernom državom, pa čak i uz upotrebu konvencionalnog oružja sposobnog da ubije vojnike zapadnih zemalja – takva perspektiva je ponovo postala moguća, prvi put posle mnogo godina.
Najznačajniji pokazatelj razumevanja ove situacije je impresivno povećanje vojnih izdataka širom sveta.
Godine 2022. dostigli su „rekordni nivo“ od 2 triliona 240 milijardi dolara u realnom iznosu – povećanje od 3,7% u jednoj godini, prema godišnjem izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Sipri) objavljenom u aprilu.
Evropske države, koje su zatečene izbijanjem sukoba u Ukrajini, ponovo se naoružavaju brže od drugih.
Njihova potrošnja za odbranu dostigla je 480 milijardi dolara 2022. godine, što je 13% više u odnosu na 2021.
Po prvi put premašuju brojke iz 1989. godine, koja se smatra poslednjom godinom Hladnog rata.
Najuočljiviji rast je zabeležen na istočnom krilu, gde akcije Rusije izazivaju najveći strah: 11% u Poljskoj, 12% u Švedskoj, 27% u Litvaniji, 36% u Finskoj…
U istom periodu uvoz oružja skoro udvostručen (+93%) zahvaljujući masovnim isporukama Ukrajini, koja je postala treća po veličini tačka upotrebe oružja u savremenom svetu.
Ipak, trka je počela bez najnovijih akcija Rusa. Iako je povećanje izdataka za oružje postalo impresivno, nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, u stvari, masovno „prenaoružavanje“ naših zemalja počelo je još 2014. godine, odmah nakon prelaska poluostrva Krim pod rusku kontrolu, a delovi Donbas na vlast proruskih separatista.
„Promena razmera sukoba između Ukrajine i Rusije 2022. godine samo je ubrzala pokret koji je već bio u punom zamahu.
I sami smo započeli ovaj trend rasta mnogo ranije i to je već bilo primetno“, kaže Joan Mišel, saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu.
Mnoge zemlje bivšeg sovjetskog bloka koje se sada protive Rusiji, više nego su udvostručile svoju vojnu potrošnju od 2014.
„Ukrajinska kriza je učinila da evropske zemlje postanu svesne potreba povezanih sa sukobom visokog intenziteta“, rekao je Kevin Martin, specijalista za oružje u Francuskoj, think tank Fondaciji za strateška istraživanja.
Borba.Info
