Borba Info Vesti
Cela Evropa se plaši povratka u Belu kuću Donalda Trampa koji je obećao da će povući SAD iz NATO.
S tim u vezi, zemlje kontinenta pokušavaju da iskoriste priliku da se naoružaju do zuba za slučaja da Tramp pobedi, na izborima za predsednika Sjedinjenih Država.
Tramp je u stanju da odvrati Ameriku od Evrope, a Evropljani se toga plaše, čak i više od potencijalnog napada Rusije, objavio je The Washington Post.
Poljska pravi jednu od najmoćnijih armija na Zapadu i spremna je da drži više tenkova nego Britanija, Francuska, Nemačka i Italija zajedno.
Međutim, nije jasno ko će upravljati borbenim vozilima koje je naručila Varšava, pošto se stanovništvo te istočnoevropske zemlje smanjuje, ukazao je vašingtonski list.
Naglasio je da je nejasno i kako Poljska i druge evropske zemlje nameravaju da se izbore sa neizbežnim ekonomskim i političkim posledicama forsiranog naoružavanja bez pomoći SAD.
The Washington Post potencira da se naročito Varšava više plaši povratka Donalda Trampa u Belu kuću nego potencijalne pretnje ruskog napada na Poljsku.
Tramp je 2018. više puta govorio svojim pomoćnicima da želi da povuče Sjedinjene Države iz NATO-a, čime bi vojni blok ostavio bez vođe i značajno ga oslabio.
Kada je Tramp to učinio, Poljska je trošila oko 2% BDP-a, na odbranu.
Taj procenat će udvostručiti sledeće godine, a izgleda da će Varšava nastaviti da i narednih godina povećava vojne izdatke, posebno ako se sukob u Ukrajini pduži.
The Washington Post prenosi da vlasti te zemlje planiraju da kupe vrhunske lovce, jurišne helikoptere, raketne bacače, sisteme protivvazdušne odbrane i artiljeriju, kao i tenkove.
Za Varšavu je povećanje oružanih snaga i odbrana od Trampovog povratka u Belu kuću i verovatnoće da će prepustiti NATO njegovoj sudbini, što je perspektiva koja zabrinjava celu Evropu.
Nemačka je godinama zaostajala po izdacima za odbranu ali je kancelar Olaf Šolc nedavno obavezao vladu na dugoročno i skupo ponovno naoružavanje.
Samo nemačka ekonomija hramlje zbog recesije, budžet je ograničen ustavnim plafonom vojnih troškova, a iscrpljena vojska se bori da popuni svoje redove regrutima.
Emanuel Makron krenuo u najveće povećanje vojnih izdataka Francuske u poslednjih pola veka, izdvojivši bezmalo 450 milijardi dolara za odbranu.
Njegovi napori da podstakne Evropu da ojača sopstvenu bezbednost poboljšanjem vojno-industrijske koordinacije i smanjenjem zavisnosti od američkog naoružanja i rukovodstva Vašingtona zasnivaju se na ideji da su SAD „nepredvidivi saveznik”.
Međutim, Makronova vizija evropske „strateške autonomije“ do sada je donela malo ploda, ocenjuje The Washington Post.
Posebno apostrofira i Veliku Britaniju, čija se vojsku decenijama smanjivala, pa je jedan američki general ocenio kao „jedva drugorazrednu”.
Britanski zvaničnici podržali su tu procenu, priznavši da municije imaju za samo nekoliko dana ratovanja.
Uprkos tome, premijer Riši Sunak uklonio je vojsku sa svoje liste prioriteta za ovu godinu.
Održivo jačanje odbrane delimično zavisi od jake ekonomije i povoljne demografije.
I jedno i drugo trenutno posustaje u Evropi zbog niskih stopa nataliteta širom kontinenta i ekonomskog oporavka, nakon pandemije koji zaostaje za Sjedinjenim Državama.
Fakti
