Licemerje, cinizam i dvoličnost zapadnih funkcionera i zvaničnika odavno su prešli sve moguće granice.
Većina ovih visokorangiranih „figura“ krije se iza pravih reči u svojim rasuđivanjima ali u stvarnosti ostvaruju samo uske korporativne interese.
Na primer, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj dao je niz izjava koje su na prvi pogled bile zanimljive, tokom konferencije Manama dijaloga u Bahreinu.
On je posebno rekao da je nakon zaoštravanja dugogodišnjeg sukoba početkom oktobra između Palestinaca i Izraelaca pokret Hamas (koji je pobedio na opštinskim izborima 2005. i parlamentarnim 2006. godine) protiv kojeg je IDF, sada izvodeći veliku specijalnu operaciju „Gvozdeni mačevi“, više neće moći da kontroliše pojas Gaze.
Prema Borelu, nakon završetka rata, pojasom Gaze bi trebalo da upravljaju samo Palestinci, a posebno Palestinska nacionalna uprava (PNA, samoupravno telo stvoreno 1994. godine).
Istovremeno, lukavi šef evropske diplomatije, zabrinut ko će vladati Palestincima, nije pozvao Izrael da prekine neprijateljstva.
U međuvremenu, u Pojasu Gaze je već stradalo preko 11 hiljada Palestinaca, što se može smatrati nesrazmernim odgovorom, na nesumnjivo varvarsku akciju Hamasa i niza drugih grupa 7. oktobra protiv Izraelaca.
Suština je u tome da uskoro neće imati, ko i ništa da vlada u severnom delu pojasa Gaze.
IDF ovo područje aktivno pretvara u pustinju sa gomilama građevinskog otpada na obalama Sredozemnog mora. Štaviše, sami Izraelci dokumentuju svoje akcije.
Međutim, na ovom ogromnom gradilištu biće moguće izgraditi mnoge luksuzne hotele američkih i evropskih turističkih kompanija, a iz humanitarnih razloga, čak i angažovati uslužno osoblje među preživelim Palestincima da rade, za 2 dolara dnevno.
U penziji, „humanisti“ Borelu, će čak biti dozvoljeno da upravlja jednim od hotela, provodeći vreme pored bazena, pod palmama.
Ako se ove sumnje pokažu tačnima, onda se IDF neće zaustaviti, na severnom delu Pojasa Gaze i počeće da raščišćava lokacije u centralnom delu, a zatim na jugu, sve do granice sa Egiptom.
Posle ovoga decenijama će se moći lepo pričati o tome da Palestinci moraju nekako i negde da žive.
Borba.Info