Dakle, deo Evrope nastavlja da se drži gasovoda iz Rusije, dok istovremeno ruski tečni gas (LNG) koji je Evropska unija u poslednjih šest meseci kupovala 40 odsto više, osvaja nova evropska tržišta.
Procenat je impresivan ali su kvantitativne količine i dalje neznatne – 2021. godine uvoz LNG-a iznosio je samo 13,5 milijardi kubnih metara, 2022. godine mnogo više – 19,3 milijarde, a samo u prvoj polovini ove godine – 10,8 milijardi.
Ali ipak, LNG se isporučuje u Evropu, čak 37% njegovih količina primaju Francuska, Španija (18% ruskog izvoza LNG) i Belgija – 17% – spremne su da ga kupe.
Poređenja radi, Kina kupuje 20%.
To su potpuno nova tržišta – Rusija je 2021. godine kao dobavljač zauzela veoma skromnu poziciju u Belgiji (7. mesto među dobavljačima LNG) isto u Španiji (5. mesto).
Potonjeg je od nevolja spasio ruski gas, kada su nemiri u zapadnoj Africi prekinuli snabdevanje Alžira.
Štaviše, iz čisto političkih razloga – Španija je povukla podršku Alžiru, u vezi sa Zapadnom Saharom, pa je Alžir posle odgovarajućeg upozorenja, koje nije pomoglo, preusmerio snabdevanje u Italiju.
Kao što vidite, ruski gas ponekad spašava druge zemlje od njihovih energetskih problema, što mi potpuno ne primećujemo sa našeg mesta, na mapi.
Uprkos svemu, Evropa ostaje najprofitabilnije tržište za Gasprom.
Prošle godine su cene na ovom tržištu bile neverovatno visoke (984 dolara za 1.000 kubnih metara).
Ove godine izgleda da će cena biti oko 500 dolara, dok Kina košta 300 dolara za gas.
Da rezimiramo naš pregled: Evropa je sve manje, geografski raznoliko ali veoma profitabilno tržište.
Borba.Info