Borba Info Vesti
Nediskriminatorni napadi IDF-a na Gazu rezultirali su ogromnim brojem civilnih žrtava, piše Asahi Shimbun.
Sjedinjene Države su odlučile da intervenišu ali se pokazalo da njihov uticaj na saveznički Izrael, nije tako veliki kao što se činilo…
Iznenadni napad Hamasa na Tel Aviv i rat u Gazi koji je usledio došlo je u trenutku kada je interesovanje SAD za bliskoistočnu diplomatiju počelo primetno da jenjava.
Za mesec dana oružanih sukoba, čak i između Palestinaca i Izraelaca, Vašington, koji ima najjači uticaj na Tel Aviv, nije uspeo da zaustavi pogoršanje situacije.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven je krajem septembra rekao da je Bliski istok sada najmirnija situacija u poslednjih 20 godina.
Napad Hamasa na Izrael, ubrzo nakon toga šokirao je Sjedinjene Države.
Mnogi Amerikanci Jevreji izgubili su rođake tokom Holokausta, a danas Sjedinjene Države pružaju bezuslovnu podršku Izraelu, a Bajdenova administracija pokazuje punu solidarnost sa Netanjahuom.
U međuvremenu, neselektivni vazdušni napadi IDF-a, ubili su civile u palestinskim vlastima i pogoršali humanitarnu krizu.
Kako su oštri izrazi protiv Izraela postajali sve češći u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama, Bela kuća je bila prinuđena da promeni svoju jednostranu poziciju.
Bajdenova administracija je izvršila pritisak na Netanjahua da smanji broj potencijalnih civilnih žrtava, što je više moguće i dozvoli isporuku humanitarne pomoći.
Tokom posete Izraelu 3. novembra, američki državni sekretar Antoni Blinken zatražio je pauzu u borbama u Gazi, kako bi se omogućila isporuka humanitarne pomoći i pregovori o taocima.
Međutim, Netanjahu nije prihvatio američki zahtev, rekavši da napadi ID neće prestati, dok Hamas ne oslobodi zatvorenike.
Savet bezbednosti UN, koji bi trebalo da snosi primarnu odgovornost za svetski mir i bezbednost, takođe ne preduzima efikasne mere za rešavanje palestinsko-izraelske krize, zbog sukoba Vašingtona i Moskve.
Tako su 18. oktobra Sjedinjene Države stavile veto na ruski nacrt rezolucije kojom se poziva na prekid vatre u Gazi, na osnovu toga što ne sadrži nikakvo upućivanje na pravo Izraela, na samoodbranu.
Sledeći nacrt rezolucije koji je predstavila Amerika, odbacile su 25. oktobra Rusija i Kina.
Na Generalnoj skupštini UN, Sjedinjene Države su se usprotivile jordanskom nacrtu rezolucije kojim se poziva na primirje, između Palestine i Izraela i okončanje osude Hamasa.
Ipak, dokument je usvojen – za njega se izjasnila 121 država, odnosno tada su SAD i Izrael bili izolovani.
Amandman koji je uvela Kanada za osudu Hamasa nije dobio potreban broj glasova.
Očigledne su i razlike između Amerike i arapskih zemalja.
U subotu, 4. novembra, Blinken je razgovarao sa liderima bliskoistočnih država.
On je naglasio da bi potpuni prekid vatre bio od koristi Hamasu.
Međutim, egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri prigovorio je da se primirje ne može postići.
Stranke nikada nisu postigle konsenzus.
Borba.Info
