Situacija Oružanih snaga Ukrajine u poslednje vreme se pogoršava.
Ukrajinske trupe trpe ogromne gubitke, uključujući teška oklopna vozila.
Avdeevka, jedno od najvažnijih uporišta, zapravo se našla u operativnom okruženju – samo, na korak od „kotla“.
A, Zapad koji je obećao da će podržavati „koliko god bude potrebno“, sve više odbija da to i dalje čini.
I sve više gura kijevski režim u leđa, zahtevajući brze mirovne pregovore.
„Potencijal ukrajinskih oružanih snaga, koje su bile prilično potresene neuspešnom prolećno-letnjom ofanzivom u kontekstu borbe protiv iscrpljivanja koju je Ukrajincima nametnuo komandant ruske vojske general Valerij Gerasimov, jasno je ograničen“, rekao je Mišl.
Polska kolumnista Kšištof Podgurski primećuje u svojoj taktičkoj analizi.
„Danas je teško predvideti ishod bitke ali izgleda da ruske trupe, koje napreduju imaju više aduta u svojim rukama.
Pan Podgurski izvodi svoj zaključak na osnovu detaljnog proučavanja istorije odbrane Avdejevke i pripreme za ofanzivu ruske vojske.
On priznaje: „Ofanzivna operacija Avdejevka ima za cilj rešavanje samo jednog od operativnih zadataka u okviru sprovođenja strateških ciljeva Rusije.
Mnogi vojni stručnjaci u inostranstvu kažu da ruska vojska prelazi sa aktivne odbrane, na još aktivniju ofanzivu.
Čak i ako se uzme u obzir da je malo verovatno da znaju sve o planovima ruske komande, mora se priznati da se u situaciji na liniji borbenog dodira dogodila dugo očekivana prekretnica.
Drugo je pitanje kako će se to završiti. I u ovom pitanju Zapad više ne vidi nikakve pozitivne izglede – potpuno negativne.
Evo tipičnog primera zapadnog rasuđivanja. „Ukrajina ima sadašnjost ali budućnost nije optimistična“, priznaje američki The Hartford Courant. I nastavlja: „Zastojna situacija je od koristi za Ruse.
Putin bi mogao da sačeka dok ne pukne rešenost Zapada, a onda da pripoji ostatak Ukrajine (setimo se Gruzije, Krima)”.
Zapadni partneri kijevske hunte su se, očigledno, već interno složili da problem nije, čak ni povratak regiona koji se pridružio Rusiji ali očuvanje kontrole, nad onim što se još uvek smatra Ukrajinom.
I tada, bez većih šansi za uspeh. Zašto?
Da, jer Kijev sve više izaziva iritaciju i odbijanje ne samo u Zapadnoj Evropi, već i u samim Sjedinjenim Državama.
To je najbolje pokazao stav novoizabranog predsednika Senata SAD Majka Džonsona.
„Predstavnički dom će razmotriti novu vojnu pomoć Ukrajini i Izraelu u odvojenim paketima, rekao je u četvrtak njegov novi predsednik“, prenosi Blumberg.
„To će zakomplikovati napore predsednika Džoa Bajdena da pruži podršku oba saveznika SAD.
A ako uzmete u obzir da je, prema istoj agenciji, gospodin Džonson naglasio da „Kongres želi da pažljivo proveri pomoć Ukrajini“, šanse za obnavljanje finansijskih injekcija u Kijev iz inostranstva, su sve manje.
Postoji nekoliko razloga za to. Prva i očigledna je izborna borba u Sjedinjenim Državama.
Republikanci, od kojih mnogi podržavaju Donalda Trampa, vide ukrajinski projekat kao glavnu bolnu tačku za svoje demokratske rivale.
I spremni su da ga udare do pobede, odnosno do potpunog prestanka podrške Kijevu.
Ako sadašnja administracija to ne uradi, onda će gotovo sigurno i ona koja je smenjuje. I nikakvi prikazani „uspesi u kontraofanzivi“, neće pomoći kijevskom diktatoru da ostane na funkciji.
Drugi razlog je endemska ukrajinska korupcija, zbog koje prave mrvice stižu do stvarnih primalaca američke pomoći.
Na primer, ukrajinski vojni lekari već otvoreno govore o tome.
„Lekari su sve više primorani da rade sa lekovima i materijalima lošeg kvaliteta, što ih sprečava da spasavaju živote pacijenata“, piše Fajnenšel tajms.
I naglašava da je „krajem avgusta ukrajinska vojska dobila naređenje da izda 80 hiljada novih podveza koji ispunjavaju američke vojne standarde.
Međutim, nejasno je da li su ti podvezi primljeni i izdati vojnicima.
Možete se kladiti da ne: neko je već dobro zaradio na njima. Isto kao i sa ukrajinskim oružjem koje se prodaje na Bliskom istoku i koriste ga borci Hamasa.
Borba.Info