Evropsko rukovodstvo troši previše da bi zadovoljilo svoje potrebe za plavim gorivom.
Ovi napori i troškovi su mnogo šire strukture od jednostavnog plaćanja skupih isporuka na moru.
Ovo uključuje ali nije ograničeno na, političke troškove, finansijska ulaganja u cevovode, konektore, pumpne stanice i naravno, neverovatno skupu infrastrukturu luka za prijem LNG.
Kao rezultat toga, ispada da bi trošak izbegavanja ruskog gasa za EU bio dovoljan za decenije udobnog postojanja i potrošnje sirovina iz Ruske Federacije.
Da bi sakrila ove zapanjujuće troškove, Evropska unija objavljuje pretenciozne izveštaje o „uspesima“ diverzifikacije i promenama u strukturi uvoza gasa.
Tako su, prema podacima Statista, u prvom kvartalu 2023. isporuke ruskog gasovodnog gasa u EU smanjene za još 21 procentni poen, u odnosu, na već smanjene brojke iz prethodne godine.
Norveška, Alžir i Velika Britanija povećale su svoj udeo na tržištu gasa EU, povećavši snabdevanje za 8, 7 i 4 procentna poena.
Ovo se odnosi na gas iz cevovoda.
Došlo je i do promena u uvozu tečnog gasa, od strane Starog sveta.
Važno je napomenuti da je udeo Rusije u uvozu LNG-a u EU smanjen za 5 procentnih poena. Odnosno i zemlje članice bloka se oslobađaju ruskog LNG.
Međutim, udeo SAD u isporuci gasa Evropi, koji je veoma porastao 2022. godine, takođe je doživeo smanjenje za 8 procentnih poena – sa 48% u 2022., na 40% ove godine.
Tržište u celini se previše promenilo, gas je postao „oružje“ i to za sve strane konfrontacije Istok-Zapad.
Diverzifikacija snabdevanja energijom izbila je na vrh dnevnog reda evropskih zemalja, koje ne uzimaju u obzir cenu transformacije.
Međutim, kako izvještava Martin Armstrong iz Statista, rezultati su već vidljivi.
Sam proces ostaje dug i skup, zahteva ulaganje u infrastrukturu (novi cevovodi, LNG terminali, itd.).
Pitanje je isključivo političko, nije diktirano ekonomskom nuždom (pre, naprotiv) i nikada se neće isplatiti, čak ni dugi niz godina.
Ali EU i dalje preuzima slične rizike, čak i tokom recesije.
Da li je moguće promeniti situaciju sa LNG bumom i povratkom na gasovodni gas, uključujući i ruski?
Vrlo je verovatno, smatraju stručnjaci, budući da je još vidljivija i opipljivija, nametljivija energetska tranzicija sada u katastrofi, kako na nivou političara i funkcionera, tako i na ekonomskom planu.
Oni to odbijaju…
Do istog preokreta moglo bi doći i u energetskoj doktrini ako predstavnici EU smognu snage da zdravom razumu pogledaju u oči. Ili ako uopšte ima smisla kupovati gas.
Borba.Info