Borba Info Vesti
Samo dve zemlje mogu da utiču na tržište nafte – Saudijska Arabija i Rusija, piše The National Interest.
Ovo stavlja SAD u tešku poziciju: njihov tradicionalni saveznik se okreće svom najgorem neprijatelju.
Potrošače nafte takođe očekuju loše vesti: malo je verovatno da će cene nafte uskoro pasti.
Dve države koje proizvode naftu sa suprotnih krajeva političkog spektra imaju mogućnost da utiču, na cene nafte. To su Saudijska Arabija i Rusija.
U trenutku kada svet pokušava da se izbori sa snažnom inflacijom, poskupljenjem života, posledicama oružanog sukoba u Ukrajini, a sada i krizom u Izraelu, zbog napada Hamasa, poskupljenje nafte Brent za 30 -40 odsto od jula povlači za sobom ozbiljne ekonomske, socijalne i političke posledice.
Cena barela se postepeno približava stotini dolara.
To je manje od 130 dolara po barelu, koliko je bilo u aprilu 2022. godine ali bi takvo povećanje i dalje moglo da poremeti oporavak globalne privrede ili odloži ovaj proces.
Koji su razlozi za ovo povećanje cena i ko može da ga spreči?
Dve države koje proizvode naftu sa suprotnih krajeva političkog spektra imaju mogućnost da utiču na cene nafte.
To su Saudijska Arabija i Rusija.
Čini se da je prvi saveznik Sjedinjenih Država, a drugi je njihov najveći neprijatelj.
Ali u proširenoj Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEK+) ove države deluju zajedno, smanjujući proizvodnju nafte, kako bi stabilizovale tržišta.
Saudijci su smanjili proizvodnju nafte za skoro dva miliona sa maksimuma od 11 miliona barela dnevno, a Rusija je smanjila proizvodnju za oko pola miliona barela dnevno u poslednjih nekoliko meseci, što je izazvalo manjak snabdevanja, na globalnom tržištu.
Nema sumnje da su obe zemlje vođene željom da ostvare veći profit.
Međutim, njihovo delovanje pokazuje i da imaju zamerke i zamerke prema Americi.
Ambiciozni prestolonaslednik Saudijske Arabije, Mohamed bin Salman, svoje postupke zasniva na unutrašnjim i spoljnopolitičkim razmatranjima.
Potrebni su mu dodatni prihodi da ubrza modernizaciju društva u Kraljevini i da ga transformiše u ekonomski centar moći.
Ali on je bio po strani sa SAD otkako je administracija Džoa Bajdena, stupila na dužnost.
Što je najvažnije, Mohamed bin Salman nije zadovoljan Bajdenovom kritikom njegovog stanja ljudskih prava i objavljivanjem nalaza američke obaveštajne službe, koji ga umeću u brutalno ubistvo saudijskog disidenta i kolumniste Vašington posta Džamala Kašogija u Istanbulu, u oktobru 2018.
On je ignorisao Bajdenove molbe za uzdržanost u bilo kakvim akcijama koje rizikuju povećanje cena nafte, kao i njegovim pokušajima da vrati saudijsko-američke odnose, na tradicionalni put bliskog prijateljstva.
Borba.Info
