U izveštajima dostavljenim regulatorima za hartije od vrednosti, čuveni menadžer hedž fondova Majkl Beri, čiji je uspeh sjajno prikazan u filmu „The Big Short“, izrazio je nepoverenje prema tržištu.
Berijeva firma, Scion Asset Management, odlučila je da zauzme kratke pozicije u indeksima S&P 500 i Nasdak 100 na kraju drugog kvartala, stavljajući oko 1,6 milijardi dolara, na neminovni kolaps berze.
Ponavljajući pesimistički pristup Volstrita, najnovija prijava Scion Asset Management-a američkoj Komisiji za hartije od vrednosti (SEC) otkriva značajnu akviziciju put opcija protiv Invesco KKK ETF (NASDAK: KKK) i SPDR S&P 500 ETF Trust (NISEARCA: SPI).
Nominalna vrednost ovih opcija je 1,62 milijarde dolara, što predstavlja impresivnih 93% ukupne imovine Scion-a.
U ovoj značajnoj opkladi, 738,8 miliona dolara je stavljeno protiv KKK, dok je 886,6 miliona dolara ciljano na SPI.
Uprkos snažnim performansama S&P 500 i Nasdak 100 u 2023. godini, specifični detalji Burrijevih izjava, kao što su kupovne cene i datumi isteka, ostaju poverljivi.
S obzirom na to da su Burijeve uspešne opklade tokom finansijske krize 2008. pomno praćene, njegovi potezi na tržištu privlače veliku pažnju.
Međutim, u iznenađujućem preokretu, Buri je prešao sa pozicije prodaje u januaru 2023. da je priznao svoju grešku u aprilu.
Otvoreno je priznao svoju grešku preporučivši prodaju, pa čak i čestitajući „BTFD generaciji“ (Bui The F***ing Dip).
Pored ovih hrabrih poteza, Scion-ova poslednja prijava otkriva dugoročne pozicije u kompanijama kao što su Stellantis, Discoveri, Ekpedia, CVS, MGM Resorts, Iheartmedia i Cigna, između ostalih, navodi se u izveštaju.
Otprilike u isto vreme prošle godine, u avgustu 2022, Beri je počeo da predviđa višegodišnju recesiju u SAD, zauzimajući pesimistički stav.
Uznemirujuća poređenja i strateški potezi
U martu, Michael Burri je uporedio tri velika bankarska kolapsa sa panikom iz 1907. godine, a najnovija prijava SEC-a pokazuje da je Scion povukao svoju izloženost Vestern Alliance Bancorp i Pacvest.
Dokumentacija 13F takođe otkriva da je Scion prodao svoje udele u Alibaba Group i JD.com.
Kolaps američkih berzi više nije tajna. To će se desiti i uništiće mnoge banke.
Kupovina zlata ispod radara
Na kraju, ostavljamo vam malu poslasticu.
U isto vreme kada se Majkl Bari kladi na pad američkih berzi, kupovina zlata od strane Evropske centralne banke i drugih zemalja prošla je ispod radara.
ECB je početkom avgusta kupila 2 tone zlata, iako građanima stalno govori da zlato ne treba kupovati, jer je evro stabilna valuta.
Od 7. do 11. avgusta 2023. počinje proces dedolarizacije i guverneri su to odlično razumeli, pogotovo što sada imaju mnogo dokaza da će Vašington učiniti sve da podigne svoj dolar.
Na primer, Indija je kupila 10 tona zlata, Filipini 4 tone, Katar 2 tone, Irak 2 tone, Prag 8 tona, Ankara 11,4 tone, Peking 103 tone, a Evropska centralna banka, kako smo već pisali, 2 tone!
Kina vodi izuzetno profitabilnu politiku kupovine zlata u Evropi, budući da su Amerikanci manipulisali cenom zlata, kako bi favorizovali svoj dolar u kolapsu.
Zbog toga, Peking grabi sve što može na međunarodnom tržištu, a to ne uključuje ni sopstvenu proizvodnju u svojim rudnicima raštrkanim, po sledećim regionima:
- Provincija Šandong: Glavni region zlata sa velikim rudnicima Jiaojia i Sanshandao
- Provincija Henan: rudnik Lingbao i rudnik Kikia
- Provincija Fujian: otvoreni kop Zijinshan
- Provincija Hebei: rudnik Cangshang
- Provincija Jiangki: rudnik Vulašan.
Moguće je da su kineske zalihe zlata dvostruko veće od zvanično navedene količine (2.330 tona), s obzirom na legendarnu tajnost Pekinga o svom zlatu.
Borba.Info