Borba Info Vesti
Ministri spoljnih poslova i odbrane članica EU, koji su se posle letnje pauze sastali u španskom Toledu, preokupirani su nizom pučeva u zapadnoj Africi.
Pre svega u prostranom Nigeru, ali i poslednjim dolaskom vojne hunte na vlast u Gabonu. To pokazuje i da uticaj EU nestaje u afričkoj regiji Sahela i šire.
“Jasno je da puč u Nigeru otvara novu eru nestabilnosti u regiji, koja je ionako već bila krhka”, rekao je prvi diplomat EU Josep Borrell u Toledu.
Iako je naveo da državni udari nikad nisu rešenje, Borrelj je ipak napravio razliku između Nigera i Gabona.
U Gabonu je ista porodica vladala pet decenija i postojale su sumnje u način, na koji su održani prošli izbori, dodao je Borelj.
S druge strane, puč u Nigeru veći je problem za EU, koji je ovu afričku zemlju video kao ključnog saveznika u borbi da se suzbije širenje regionalnih islamističkih grupa, koje su jake u susednim zemljama Nigeriji i Maliju, piše DW.
U Nigeru je vojska u julu svrgnula izabranog predsednika Mohameda Bazuma. Mnogi građani su na ulicama glavnog grada Niameja pozdravili puč, neki od njih su nosili ruske zastave.
Hoće li biti rata?
Na dvodnevnom skupu evropski ministri dogovorili su uspostavljanje zakonskog okvira za sankcije protiv vođa državnog udara u Nigeru, slične sankcijama koje je uveo ECOWAS, ekonomski blok država zapadne Afrike.
Zapravo, sastanku u Toledu nazočili su i predstavnici te afričke organizacije, kao i šef diplomatije Nigerije.
ECOWAS se do sada nije složio da vojno interveniše u Nigeru, mada neke države spominju tu opciju.
Borelj nije hteo da trči pred rudu, rekavši da će EU, u pogledu eventualne intervencije, prvo videti šta ECOWAS predlaže.
“Afrička rešenja za afričke probleme”, rekao je španski diplomata.
“Mi smo u fazi osluškivanja.”
Jasniji je bio italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani.
“Mi se zalažemo za diplomatsko rešenje, a ne vojnu akciju protiv Nigera.”
Zabrinutost zbog Vagnera
U Nigeru je Evropska unija izgubila poslednjeg bitnog partnera u zoni Sahela – u poslednje tri godine su pučevi izvedeni i u Burkini Faso, Gvineji i Maliju.
Unija je zabrinuta zbog osetnog jačanja antifrancuskog dela u navedenim državama koje su ranije bile francuske kolonije.
Drugi razlog za brigu u Briselu je što ruska plaćenička paravojska Vagner jača prisutnost u Maliju, Burkini Faso i Centralnoafričkoj Republici.
“Rusi se ne kriju iza puča u Nigeru ali će iskoristiti situaciju i nestabilnost za novu kolonizaciju”, rekao je Tajani.
“Kina će učiniti isto ali su Rusi u ovom trenutku vrlo opasni, zbog Vagnera.”
Niko na sastanku u Toledu nije imao čarobni odgovor, na te probleme.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok rekla je da je važno da demokratije stoje uz druge demokratije koje su ugrožene.
Njen irski kolega Majkl Martin pozvao je da se u Africi, osim o aspektima bezbednosti, govori o stalnom “ulaganju u ljude, o humanitarnoj dimenziji i razvojnoj dimenziji”.
Odlaze li Francuzi?
Dok su te stvari na dugom štapu, hitnije se mora rešiti pitanje hoće li francuske jedinice ostati u Nigeru. Nedavno su se sasvim povukli iz Malija posle zaoštravanje odnosa između dveju zemalja.
I vojna hunta u Nigeru ih poziva da se povuku.
Martin Ronseraj, stručnjak Evropskog centra za upravljanje razvojnom politikom u Briselu, smatra da Francuzima nije pametno da održavaju vojnu pristunost po svaku cijenu.
“Mnogi sada kažu da Francuzi treba da odu sasvim i praktično zaborave na sve svoje interese u Africi”, kaže on za DW.
To posebno važi za Niger.
Analitičar dodaje da se ne bi trebalo zavaravati kako su antifrancuski osećaji samo retorika vojnih hunti – a ne i stanje javnog mnjenja.
“Mislim da je tamo logično širiti horizonte, umesto oslanjanja jedino na Francusku.”
Index.hr
