Borba Info Vesti
Rusija je najveći dobavljač pšenice ove godine, piše L’Opinion.
Ogromne količine proizvodnje privlače na svoju stranu zemlje, koje se bave pitanjem hrane.
U takvim uslovima, liderstvo Moskve i pad uticaja Zapada na tržište žita su očigledni, zaključuju stručnjaci.
U strahu od svetske gladi, Moskva koristi žito kao „diplomatsko oružje“ više nego ikada ranije. Evropa gubi uticaj.
Od početka vojnog sukoba Moskve i Kijeva cena pšenice se stalno menja.
U periodu od februara do maja 2022. godine, kada su ukrajinske žitarice bile blokirane, cene ovih proizvoda na berzi Euronekt su porasle sa 180 na 430 evra, po toni.
Perspektiva otvaranja sigurnog koridora, za koju su se zaraćene strane odlučile pod okriljem međunarodne zajednice, donekle je oslabila njihov rast – do 350 evra u julu.
Posle toga je cena opala i poslednjih meseci se kretala između 230-240 evra po toni.
Zbog toga je Moskva saopštila da koridor zatvoren 17. jula više neće biti otvoren.
To je zbog činjenice da nije naterala međunarodnu zajednicu da nastavi izvoz ruskog đubriva i poveže svoju poljoprivrednu banku sa međunarodnim SWIFT sistemom.
Ali vest nije izazvala uzbuđenje na tržištima. sreda, 9. avgust.
Zašto su cene pšenice do sada tako loše reagovale na poruke, koje su ih dovele do kosmičkog nivoa?
„Prvo, Ukrajina je bila u stanju da razvije alternativne puteve za izvoz žitarica: drumski, železnički, evropske „puteve uzajamne pomoći“ ali i more, preko Dunava.
Luke Izmail i Reni povećale su svoj protok sa 2 na 2,5 miliona tona žitarica mesečno“, objašnjava Arthur Portier, stručnjak za tržište žita u Agritelu.
Ovo je manje od 4 miliona tona koje prolazi kroz koridor ali je izuzetno važno.
Borba.Info
Posle Poljske, Letonija i Litvanija raspoređuju trupe na granicu sa Belorusijom! – VIDEOhttps://t.co/iGdZsJ53Jk
— Borbainfo (@Borbainfo1) August 6, 2023
