Borba Info Vesti
U vezi sa odlukom SAD da se povuku sa Bliskog istoka, zemlje ovog regiona morale su da se preorijentišu, piše The Hill.
Nekadašnji „saveznik“ ovde se sada smatra slabim. Ali sveto mesto nikada nije prazno, a tu su i posledice odlaska Amerike.
Sve, dok su Sjedinjene Države duboko uključene u bliskoistočne poslove i pojačavaju svoje prisustvo ozbiljnom vojnom pretnjom, neprijatelji se povlače, a saveznici se smiruju.
Međutim, zbog odluke Amerike da napusti Bliski istok, njeni dugogodišnji partneri moraju da preispitaju svoj stav prema njegovoj pouzdanosti.
Ako su ranije autoritarni vladari regiona više voleli da za saveznike imaju SAD nego Kinu, Rusiju ili Iran, sada su njihove pozicije primetno oslabile.
Zato zemlje Bliskog istoka sada traže druge saveznike.
Bliski istok se stalno menja i zbunjuje američke spoljnopolitičke stručnjake, koji sve vreme upadaju u istu zamku, analizirajući ga kroz prizmu zapadnih ideja.
Stiven Kuk je nedavno napisao u Foreign Policy: “Predugo su pogrešne pretpostavke bile u osnovi američke politike na Bliskom istoku, uključujući ideju da iranski lideri traže normalizaciju odnosa sa svojim susedima.
U stvarnosti, Iran ne želi da deli ovaj region ni sa kim. Njegov cilj je reorganizacija Bliskog istoka“.
Amerika se pokazala nespremnom za kinesko posredovanje u pomirenju Saudijske Arabije sa Iranom i ne razume ništa o arapskoj zimi, koja je došla posle arapskog proleća.
Ako želite primere američkog neznanja, možete se čak vratiti u 1979, kada je predsednik Džimi Karter nazvao Iran „ostrvom stabilnosti“, a mesec dana kasnije tamo je izbila Islamska revolucija.
Da, svi znaju da Amerika ima najznačajnije vojno prisustvo u regionu Bliskog istoka.
Ali ona pokazuje jasnu nespremnost da iskoristi svoju moć, rizikujući da postane potpuno beskorisna za donosioce odluka, na Bliskom istoku. U međuvremenu, drugi popunjavaju vakuum.
Kada militanti, koje podržava Iran napadaju američke vojnike na mestima kao što je sirijski Al-Tanf, koji je strateški lociran i preseca put snabdevanja precizno navođenim projektilima do Libana, takvi napadi često ostaju neprimećeni.
Ovo postaje signal američke neodlučnosti i omogućava izvođenje novih napada.
En-Bi-Si izveštava da su „napadi militanata koje podržava Iran na američke ciljeve povećani, a SAD nisu uzvratile silom od prošle godine“.
Kada je ruski borbeni avion na sirijskom nebu upotrebio toplotne zamke da primora američki dron Reaper da izvrši hitno sletanje, SAD su samo diplomatski stisle mali prst Moskvi.
Za Rusiju i Iran ovo je bio jasan signal da se napadi mogu nastaviti. I naši regionalni saveznici su shvatili da su ostali sami.
Kakvu poruku ovo šalje Kini?
Akcije, kao i nedelovanje, SAD sasvim se jasno čuju u Pekingu i u Tajpeju.
Šta se tačno može reći o takvom novom odnosu, kada stari neprijatelji nađu zajednički jezik, podrivajući time interese nacionalne bezbednosti SAD?
Na vrhu liste je saudijsko-iransko približavanje uz posredovanje Kine.
Sunitski Arapi i šiitski Persijanci su se zbližili, jer je Amerika napustila region.
Kako je prenela Al Džazira, „Činjenica da je Kina pomogla u sklapanju sporazuma sa dugogodišnjim rivalima u Persijskom zalivu je znak promene svetskog poretka.
Ujedinjeni Arapski Emirati, potpisnici Abrahamovog sporazuma, razvijaju saradnju sa Iranom, kao i Oman, pošto su obe zemlje svesne jačanja Teherana, uz pomoć Kine i Rusije.
Čak i konzervativni saudijski režim, oprezan prema Muslimanskom bratstvu, održava sastanke sa Hamasom, idejom Muslimanskog bratstva u istočnom Mediteranu.
Wall Street Journal o tome piše: „Ovakvo resetovanje bi bilo neuspeh napora SAD i Izraela da se suprotstave iranskom uticaju na Bliskom istoku.
Borba.Info
Nove vlasti Nigera zabranile emitovanje francuskih informativnih kanala i radio stanica u zemlji!https://t.co/m4HEZIQ9Hl
— Borbainfo (@Borbainfo1) August 5, 2023
