Ruski parlament žuri s usvajanjem novog zakona koji će omogućiti Putinu i Kremlju da pošalju još nekoliko stotina hiljada ljudi u borbu protiv Ukrajine.
“Ovi amandmani napisani su za veliki rat i opštu mobilizaciju. A miris tog velikog rata već se oseća”, najavio je Andrej Kartapolov, šef Duminog odbora za odbranu.
Iako se činilo da je ruski predsednik sateran u ćošak, jer ukrajinska vojska postepeno vraća zemlju koju su okupirali agresori, a sposobna je i za udare duboko u neprijateljsku teritoriju – čak i u sam Kremlj – čini se kako Putinu nikakav mir nije na pameti, čak i uz novi pritisak sankcija, koje sve više prete ruskoj ekonomiji.
Zapad zasad ostaje ujedinjen u podršci Kijevu, a pobuna koju je nedavno organizovao šef Vagnerovih plaćenika, Jevgenij Prigožin, daje dodatnu nadu u to da će se ratni stroj Kremlja ubrzo slomiti.
No iz ruske perspektive stvari očito izgledaju potpuno drugačije – u Kremlju duboko veruju da si mogu priuštiti dugotrajan rat.
Fajnenšl tajms piše, kako se predviđa da će ruska ekonomija ove godine zabeležiti skroman rast, mahom zbog neprestanog rada vojnih fabrika, kojima kritične komponente poput mikročipova stižu iz Kine ali i drugih izvora.
Uprkos sankcijama, Kremlj i dalje raspolaže velikim svotama novca – najveću dobit donela im je, naravno, energija, a pomogla je i prilagodljivost ruskih izvoznika robe, koji su pronašli nove kupce i koji plaćanja podmiruju uglavnom u kineskim juanima.
A, postanu li proračunski pritisci još akutniji, ruska središnja banka mogla bi dodatno devalvirati rublju, olakšavajući plaćanje vojnika, radnika odbrambene industrije i unutrašnjih bezbednosnih snaga, koje rusku elitu i javnost drže pod represijom i u skladu s Putinovim katastrofalnim kursom.
Što se tiče samog rata, čini se kako Kremlj baš i nije previše uznemiren ukrajinskom protivofanzivom.
Putin i dalje računa na to da Rusija može mobilisati tri do četiri puta više ljudstva, od Ukrajine.
A, Kremlju bi upravo novi zakon trebao pomoći da izbegne još jednu službenu mobilizaciju – naime, ruska vlada odsad može potiho slati pozive za regrutaciju onolikom broju ljudi koliko smatraju da je potrebno.
Gornja starosna granica za služenje obaveznog roka povisiće se s 27 na 30 godina ali i tu ostaje prostora za nove korekcije u budućnosti.
Nakon što se izda elektronsko obaveštenje o mobilizaciji, ruske granice odmah će biti zatvorene za sve primaoce iste, čime se želi sprečiti novi masovni egzodus vojno sposobnih muškaraca.
Kazne za odbijanje služenja vojnog roka takođe su pooštrene.
Ovi potezi, kombinovani s ogromnim državnim ulaganjem u proširenje proizvodnje oružja, trebali bi pomoći Putinu da izgradi veću i bolje opremljenu vojsku.
Istovremeno, Rusija i dalje radi na gušenju ukrajinske ekonomije uskraćujući im sve izvore prihoda.
Moskva ne samo da se povukla iz sporazuma o žitu, koji je omogućio ukrajinski poljoprivredni izvoz preko Crnog mora, nego je pokrenula i masovne vazdušne napade na ukrajinske luke, kako bi uništila svaku mogućnost oživljavanja spomenutog sporazuma.
Osim toga, nastavljaju se i žestoki napadi na ukrajinsku civilnu infrastrukturu – cilj im je učiniti gradove nenastanjivima i sprečiti napore obnove.
Prema pisanju Fajnenšl tajmsa, Kremlj se nada kako će brzom obnovom ruske vojske, te desetkovanjem ukrajinskog režima i oružanih snaga, još više isfrustrirati Zapad i tako ga naterati da smanji svoju podršku Kijevu.
Kako bi ubrzala ovaj proces, Moskva vešto koristi pretnje eskalacijom, uključujući širenje sukoba prema teritoriji NATO-a preko Belorusije, uz pomoć onde smeštenih Vagnerovih plaćenika.
Jutarnji list