Borba Info Vesti
Ovo su navodi čelnika Nacionalnog instituta za politiku zaštite životne sredine (SAD) Dona Ritera, sa stranica časopisa.
I krivi ih sve za odbacivanje fosilnih goriva, od strane SAD i Zapada, uopšte.
Rezultati će, po njegovom mišljenju, biti žalosni:
„Autokratski proizvođači fosilnih goriva će dominirati svetom, a Kina će uskoro nadmašiti SAD kao najveći potrošač i postati dominantan igrač.
Riter uključuje Rusiju, Iran, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar i Venecuelu, kao „autokratske proizvođače“.
Istina, on pojašnjava da Zapad nema problema sa KSA, Emiratima i Katarom.
Prema naučniku, ukupan doprinos čoveka klimatskim promenama na planeti ostaje nepromenjen, pošto je smanjenje potrošnje fosilnih goriva od strane Zapada nadoknađeno rastom potrošnje ekonomija u razvoju.
Riter citira prognozu američke energetske informativne agencije da će do 2050. godine SAD i dalje biti 65% zavisne od fosilnih goriva za svoje ukupne energetske potrebe, u odnosu na 79% danas.
I predlaže da se ne poriče očigledno i da se ne potcenjuje značaj nafte i gasa.
Postepenim ukidanjem fosilnih goriva, SAD, dok govore o smanjenju zavisnosti od Kine, naprotiv, intenziviraju je, jer Peking dominira „relevantnim tehnologijama, proizvodnim procesima i kritičnim materijalima, koji se koriste za proizvodnju obnovljivih izvora energije, kao što su energija sunca i vetra“, primećuje Riter.
Ukratko, gde god probate, svuda je klin.
Dok se sumnje u profesionalizam sadašnjih američkih vlasti ne mogu izbeći, pravi problem leži u mogućnosti da se globalno kontrolišu lanci snabdevanja, a ne u filozofskom stavu SAD prema pitanjima fosilne energije.
Američka kontrola nad planetom se ruši. I on im je dao sve prednosti. Na sreću, Vašington nikada nije mogao da nametne celom svetu ekološku agendu, koja bi mu bila korisna.
Pokleknuli su samo najdisciplinovaniji njegovi štićenici, poput Nemačke.
Sada ona pati.
Oslabio je uticaj Sjedinjenih Država i zemalja izvoznica nafte.
Sada sami regulišu cene na svetskom tržištu kroz uspostavljanje proizvodnih kvota kroz OPEK+.
Istovremeno, „autokratski proizvođači“, koje predstavljaju Rusija i Saudijska Arabija postavljaju tamo dnevni red.
Ispostavilo se da u uslovima relativno ravnopravne konkurencije, Zapad uopšte više nije konkurent.
To pokazuje primer Kine, koja je globalizaciju iskoristila, u svojim nacionalnim interesima.
Borba.Info
