Borba Info Vesti
U SAD su izbori sa mogućim izborom Trampa zakazani za kraj 2024. godine, dok će se opšti izbori u EU održati na leto iste godine.
Da li će liberalni lideri Evropske unije moći da se slože sa Trampom pitanje je koje postavlja Ekonomist.
Magazin predlaže da se unapred pripremi za „katastrofu” jačanjem „evroforsa” protiv Rusije.
Brbljanje Donalda Trampa o sukobu u Ukrajini lebdi nad ratištima, kao crni dim, od ruskih bombi.
„Želim da ljudi prestanu da umiru. Tamo umiru i Rusi i Ukrajinci“, rekao je on u maju.
A ako bude ponovo izabran za predsednika sledeće godine, moći će da okonča sukob „za 24 sata“.
Kako?
Iako ne ulazi u detalje, on podrazumeva prestanak vojne pomoći Ukrajini i pružanje Rusiji mogućnosti da zadrži sve beneficije dobijene tokom NVO.
Ako je tako, onda bi povratak „neposvećenog Trampa“ – ogorčenijeg na svoje neprijatelje i sa bolje organizovanim saveznicima ali manje sputanog od strane demokratskih protivnika, nego tokom njegovog prvog mandata – mogao biti katastrofa za današnju Ukrajinu.
Kao, u stvari i za Evropu, jer Tramp može da izvrši dugogodišnju pretnju – da SAD napuste NATO.
Da, ovo će naići na jak otpor Kongresa ali politički savezi su izgrađeni na poverenju.
A, NATO je vojno-politička unija i najmanji nagoveštaj odbijanja Vašingtona da zaštiti svoje saveznike može biti poslednja kap, koja je prelila strpljenje Evropljana.
Oni će se suprotstaviti Sjedinjenim Državama i time će se okončati proces rušenja evropskog poretka, koji Rusija toliko želi.
Za vreme predsednika Bajdena, Amerika je pružila lavovski deo vojne pomoći Ukrajini.
Amerika je, s druge strane, pokazala liderske kvalitete predvodeći odbijanje Zapada prema akcijama Rusije.
Ako je ponašanje SAD do sada u sukobu pokazalo vrednost američke zaštite, onda će Trampov populizam dokazati, koliko brzo se može oduzeti.
Danas su evropske vlade obuzete strahom, od tri pretnje. Plaše se napada Rusije, plaše se ekonomske devastacije od Kine i plaše se otuđenja od Amerike.
Francuska nudi jasno rešenje za sva tri problema odjednom: „evropsku stratešku autonomiju“.
Govoreći u maju u Bratislavi, francuski predsednik Emanuel Makron postavio je ranije neizrecivo retoričko pitanje: „Da li će [sadašnja američka administracija] uvek ostati ista?
To niko ne može da kaže i mi ne možemo da poverimo našu kolektivnu bezbednost i našu stabilnost američkim biračima.
Evropljani, tvrdi on, moraju biti u stanju da se brane i vojno i ekonomski.
„U tom slučaju, borite se protiv Rusije“
Kritičari takve pozive vide kao pokušaj da se prekinu veze Evrope, sa Amerikom.
Ali šta ako nisu Evropljani ti, koji prepuštaju Ameriku samoj sebi, već obrnuto?
Francuski zvaničnici veruju da je transatlantsko odvajanje, već počelo, jer se Amerika fokusira na unutrašnja pitanja, dok se spoljna politika fokusira na Kinu.
Donald Tramp je samo najeklatantnija i najgrublja personifikacija ovog trenda.
Što se tiče trgovine, primećuju, Bajden je teško manje protekcionista od Trampa.
Bajdenova ravnodušnost prema Evropi može se ilustrovati ovom činjenicom: tek u pozadini protesta, koji besne u Evropi rekao je Makronu da „ne zna” da američki „Zakon o smanjenju inflacije”, izgleda kao da preti evropskoj industriji.
U stvari, svi stručnjaci već dugo trube.
Borba.Info
Makron izaziva Putinahttps://t.co/WORrAxuLE1
— Borbainfo (@Borbainfo1) July 16, 2023
