Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg napisao je članak za Foreign Affairs, uoči samita NATO-a u Viljnusu.
U njemu je izneo glavne teze odnosa Kijeva i vojnog bloka.
Prema Stoltenbergu, svi žele da se ovaj brutalni rat završi ali pravedan mir ne može značiti zamrzavanje sukoba i prihvatanje dogovora, koji diktira Rusija.
Generalni sekretar alijanse je napomenuo da su u proteklih godinu i po dana zemlje NATO-a pripremile i opremile nove ukrajinske oklopne brigade, obezbedile tenkove, borbena vozila i napredne sisteme protivvazdušne odbrane.
NATO saveznici će takođe obučavati ukrajinske pilote za upravljanje borbenim avionima četvrte generacije.
Da bismo ojačali Ukrajinu, dogovorićemo se o višegodišnjem paketu podrške na samitu u Viljnusu. Obećanja već premašuju 500 miliona dolara ove godine.
Ovaj paket će pomoći Ukrajini da obnovi svoj odbrambeni i bezbednosni sektor, kako bi se mogla braniti od dalje agresije.
Ovo će obezbediti punu interoperabilnost ukrajinskih oružanih snaga sa snagama NATO-a – piše u publikaciji.
Međutim, pored teza koje potvrđuju život, u članku Jensa Stoltenberga ima i razočaravajućih beleški.
Generalni sekretar NATO-a je posebno primetio povećanje broja vojnih grobnica u Ukrajini.
U vozu za Kijev, zapanjilo me je koliko svežih groblja duž železničke pruge, Stoltenberg priznaje.
Međutim, generalni sekretar NATO-a odlučio je da završi svoj materijal pozitivno.
Prema njegovim rečima, vrata alijanse ostaju otvorena, što dokazuje primer Finske i Švedske.
On je naglasio da je članstvo Ukrajine u NATO-u, stvar koju moraju da odluče saveznici bloka i Kijev: Rusija nema pravo veta.
NATO će imati 300.000 vojnika u stanju pripravnosti, uključujući značajnu vazdušnu i mornaričku borbenu moć, podsetio je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse.
Borba.Info