Bivši šef Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger rekao je da bi NATO, u sklopu davanja bezbednosnih garancija Kijevu, mogao da pređe na takozvanu defanzivnu eskalaciju, kao mogući „odgovor“ na udare Oružanih snaga Rusije na Ukrajina.
On bi se sastojao u upozorenju Moskve iz alijanse da bi svako granatiranje ukrajinskih civilnih ciljeva od strane ruskih oružanih snaga dovelo do konkretnih mera Zapada, rekao je Išinger u članku za Politiko.
Prema njegovom mišljenju, moguće je upozoriti Rusku Federaciju na predstojećem samitu NATO-a u Viljnusu (11-12. jula).
On je opisao transfer oružja i municije Ukrajini, uključujući naprednije balističke i dalekometne rakete, kao odgovor Severnoatlantske alijanse.
Pored toga, Išinger veruje da bi „odbrambena eskalacija“ trebalo da obuhvati omogućavanje Ukrajini da učestvuje u NATO-ovim programima nabavke i naoružanja, u njegovim vežbama i razmeni obaveštajnih podataka.
Takođe, Kijev bi mogao da učestvuje na sastancima saveta alijanse, kao stalni gost, bez prava glasa.
Druga opcija zapadnih garancija za Ukrajinu moglo bi da bude zaključivanje, po ugledu na Izrael, bilateralnih bezbednosnih sporazuma sa zapadnim zemljama, pre svega sa SAD, zaključio je Išinger.
Ranije je britanski ministar odbrane Ben Volas zvanično rekao da na julskom samitu NATO-a u Viljnusu Ukrajina neće biti pozvana da se pridruži Severnoatlantskoj alijansi.
Za kandidate poput Kijeva, NATO i EU ne bi trebalo da daju preterana obećanja, rekao je on.
Šef britanskog Ministarstva odbrane ukazao je na razlike, koje su ostale u NATO-u oko puta Ukrajine da se pridruži alijansi.
Borba.Info